SAD i EU različito o Kosovu?

LONDON - Prošlo je mesec dana otkako je Dik Marti objavio izveštaj sa teškim optužbama kosovskog premijera u ostavci Hašima Tačija i Oslobodilačke vojske Kosova za trgovinu ljudskim organima 1999.

Posle prvih oštrih reakcija, posebno zapadne štampe koja je pisala o Kosovu kao o kriminalnoj državi i Tačijevih demantija i pretnji sudskom tužbom protiv švajcarskog diplomate, duhovi su se donekle smirili.

Bi-Bi-Si sada podseća da će Marti, kako je predviđeno, 25. januara predstaviti svoj izveštaj poslanicima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koji će se o njemu izjasniti i, eventualno, predložiti pokretanje pune istrage.

Postoje i nagoveštaji da bi Evropski parlament mogao da imenuje specijalnog izvestioca u vezi sa optužbama za trgovinu ljudskim organima na Kosovu.

Džejms Ker-Lindzi iz Evropskog instituta u Londonu kaže za Bi-Bi-Si da je u proteklih mesec dana preovladao stav da su Martijeve optužbe toliko ozbiljne da treba da budu potkrepljene dokazima odnosno istragom.

Za razliku od većine, međutim, on uočava razliku u načinu na koji su na Martijev izveštaj reagovale SAD i EU, mada su vodeće zapadne zemlje od početka horski ponavljale da Kosovu treba dati nezavisnost, jer je to preduslov za stabilnost.

„Ali niko nije hteo javno da prizna da su najveća opasnost po stabilnost zapravo bile pretnje kosovskih Albanaca da će se vratiti nasilju, ako ne dobiju nezavisnost. I dugo se smatralo da je Tači od ključnog značaja za sprečavanje takve pobune”, kaže Ker-Lindzi.

„Sada su, međutim, Evropljani počeli da se priklanjaju stavu da Priština mora početi da ispunjava one standarde na kojima se insistiralo pre nezavisnosti. Američki interesi na Kosovu razlikuju se od evropskih - Evropljanima je stvarno važno da Kosovo izraste u demokratsku državu koja poštuje ljudska prava, dok Vašington i dalje insistira na stabilnosti” , ocenjuje on.

Ker-Lindzi kaže da je za Srbiju najbolje da ćuti i da pusti Martija i druge međunarodne instance da insistiranjem na istrazi o optužbama protiv Tačija dodatno oslabe poziciju Kosova pred početak najavljenih razgovora Beograd - Priština.

Raspoloženje među Evropljanima se, po njegovom mišljenju, promenilo i to će omogućiti Beogradu da lakše dobije ustupke u pitanjima kao što su sever Kosova, prava srpske zajednice i status manastira.

„Svi su se spremali za početak pregovora, uz nadu da bi to moglo da unese malo dobre volje u odnose Beograda i Prištine, a potom bi se pokrenula, da ih tako nazovem, statusna pitanja, ali ne pregovori o samom statusu Kosova”, kaže britanski politikolog.

„Suština pregovora bilo bi pitanje koju je cenu Priština spremna da plati da Beograd prizna Kosovo ili barem dozvoli drugim zemljama da ga priznaju? No, posle Martijevog izveštaja i problematičnih izbora na Kosovu, glavno je pitanje da li će i kada ti razgovori uopšte početi”, zaključuje Ker-Lindzi.