САД и ЕУ различито о Косову?

ЛОНДОН - Прошло је месец дана откако је Дик Марти објавио извештај са тешким оптужбама косовског премијера у оставци Хашима Тачија и Ослободилачке војске Косова за трговину људским органима 1999.

После првих оштрих реакција, посебно западне штампе која је писала о Косову као о криминалној држави и Тачијевих демантија и претњи судском тужбом против швајцарског дипломате, духови су се донекле смирили.

Би-Би-Си сада подсећа да ће Марти, како је предвиђено, 25. јануара представити свој извештај посланицима Парламентарне скупштине Савета Европе, који ће се о њему изјаснити и, евентуално, предложити покретање пуне истраге.

Постоје и наговештаји да би Европски парламент могао да именује специјалног известиоца у вези са оптужбама за трговину људским органима на Косову.

Џејмс Кер-Линдзи из Европског института у Лондону каже за Би-Би-Си да је у протеклих месец дана преовладао став да су Мартијеве оптужбе толико озбиљне да треба да буду поткрепљене доказима односно истрагом.

За разлику од већине, међутим, он уочава разлику у начину на који су на Мартијев извештај реаговале САД и ЕУ, мада су водеће западне земље од почетка хорски понављале да Косову треба дати независност, јер је то предуслов за стабилност.

„Али нико није хтео јавно да призна да су највећа опасност по стабилност заправо биле претње косовских Албанаца да ће се вратити насиљу, ако не добију независност. И дуго се сматрало да је Тачи од кључног значаја за спречавање такве побуне”, каже Кер-Линдзи.

„Сада су, међутим, Европљани почели да се приклањају ставу да Приштина мора почети да испуњава оне стандарде на којима се инсистирало пре независности. Амерички интереси на Косову разликују се од европских - Европљанима је стварно важно да Косово израсте у демократску државу која поштује људска права, док Вашингтон и даље инсистира на стабилности” , оцењује он.

Кер-Линдзи каже да је за Србију најбоље да ћути и да пусти Мартија и друге међународне инстанце да инсистирањем на истрази о оптужбама против Тачија додатно ослабе позицију Косова пред почетак најављених разговора Београд - Приштина.

Расположење међу Европљанима се, по његовом мишљењу, променило и то ће омогућити Београду да лакше добије уступке у питањима као што су север Косова, права српске заједнице и статус манастира.

„Сви су се спремали за почетак преговора, уз наду да би то могло да унесе мало добре воље у односе Београда и Приштине, а потом би се покренула, да их тако назовем, статусна питања, али не преговори о самом статусу Косова”, каже британски политиколог.

„Суштина преговора било би питање коју је цену Приштина спремна да плати да Београд призна Косово или барем дозволи другим земљама да га признају? Но, после Мартијевог извештаја и проблематичних избора на Косову, главно је питање да ли ће и када ти разговори уопште почети”, закључује Кер-Линдзи.