Opštine mogu da uvedu dodatne povlastice

Za legalizaciju kuća ili stanova do 100 metara kvadratnih, četvoročlana domaćinstva će dobiti popust 99 odsto na ime naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Na sledećih sto kvadrata im sleduje oprost od 60 odsto. Da bi ostvarili ove povlastice moraće da ispune sledeće uslove: dokažu da su trajno rešavali stambeno pitanje, nemaju drugu nepokretnost na području te opštine i da najmanje dve godine imaju prijavljeno boravište na adresi na kojoj se kuća ili stan nalaze. Ukoliko ne ispunjavaju navedene propozicije sleduje im popust od 60 odsto umanjenja na prvih 100 kvadrata.

A oni čije se divlje građevine nalaze u ekstra i prvoj zoni neće imati pravo na beneficije. Svi ostali, bez izuzetka, naknadu će moći da plate na rate sa rokom od 20 godina.

Ovako je propisano izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koji će se u februaru naći pred poslanicima u Skupštini. Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, na jučerašnjoj konferenciji za novinare najavio je da će lokalne samouprave socijalna pitanja moći da urede prema svojim mogućnostima i bliže definišu aspekt socijalne pravičnosti (prošire listu popusta u smislu visine plate, broja članova domaćinstva…). Besplatna legalizacija o kojoj se, kako je rekao, dosta raspravljalo u prethodnom periodu, nije moguća, jer bi to bilo neustavno.

Za sve bespravne graditelje smanjena je naknada Republičkog geodetskog zavoda za usluge prometa i katastra u iznosu od 70 odsto. A budući da su imovinski odnosi bili najčešći problem, prema ministrovim rečima, proširena je lista dokaza koji se prihvataju za rešenost imovinskih odnosa.

Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština, rekao je da će vlasnici bespravnih opština moći da povere opštinama da umesto njih pribavljaju dokumentaciju. Naknadu za prikupljanje dokumentacije moći će da plate na rate od dve do četiri godine. Svi popusti važe za građane koji do 30. juna 2012. godine sklope ugovore sa opštinama o uređenju odnosa u pogledu naknade za uređenje zemljišta i pribavljanja dokumentacije.

– Postupak će mnogo brže ići kada opštine preuzmu papirologiju na sebe, jer se građani u tome teško snalaze. Za građane je značajno smanjenje početnih troškova. Do sada su plaćali između 30.000 i 50.000 dinara pre nego što kroče u opštinu. I, što je najvažnije, i domaćinstva sa primanjima ispod proseka moći će da plate jedan odsto naknadu za uređenje građevinskog zemljišta – navodi Paunović.

Na ove korake su se odlučili, kako je objasnio ministar Dulić, zato što legalizacija teče sporo i građani nisu motivisani da je okončaju.

Ministar kaže da je građevinske dozvole dobilo svega nekoliko procenata objekata, od ukupno predatih 770.000 zahteva. Za primer je uzeo Beograd u kome je od 220.000 prijavljenih, legalizovano samo 86 objekata, najčešće privremenih ili poslovnih.

Razlog traljavosti ovog postupka koji u Srbiji traje 13 godina, prema Dulićevim rečima, jesu brojnost i složenost administrativnih radnji i postupaka, ograničeni kapaciteti opština da isprate sve te postupke i teška ekonomska situacija građana, odnosno nemogućnost plaćanja troškova.

– Važno je da se legalizacija završi zato što u nelegalnim objektima, bar u Beogradu, živi oko 33 odsto mladih ljudi slabijeg imovinskog stanja. Naravno, bilo je tu onih koji su gradili za industrijske potrebe, ali i za tržište. Činjenica je da je nelegalna gradnja u Srbiji bila dominantni oblik gradnje, a u nekim gradovima i jedini moguć – rekao je Dulić.

On ne poriče odgovornost države. Zato što, pre svega, nije omogućila lakše dobijanje građevinskih dozvola, donosila planske dokumente, rešavala imovinske odnose i preko građevinskih inspektora sprečavala divlju gradnju. Na dušu joj se stavlja i nerealno zoniranje gradova i previsoke dažbine.

Građani, naravno, snose krivicu, jer su svesno kršili zakon.

– Moramo najzad povući crtu i napraviti popis imovine. Zbog toga je za državu važno da se ovaj proces okonča. Građanima će to, sa druge strane, omogućiti da utvrde vrednost objekata, prodaju, stave pod hipoteku, prepišu deci kao nasledstvo i rade sa njima sve ono što i vlasnici legalnih objekata – naveo je ministar.

Na pitanje šta će biti sa onima koji su objekte već legalizovali, ministar kaže da im se novac neće vraćati, a oni koji su u proceduri odnose će regulisati sa lokalnim samoupravama. On tvrdi da je među bespravnim graditeljima koji su dobili građevinske dozvole najmanje onih koji po novom ostvaruju najveće popuste.

M. Avakumović