Stigle pare za "rupe" u stažu

Zaposlenima u oko 920 firmi u Srbiji kojima nisu redovno uplaćivani doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, zbog čega nisu mogli da ostvare pravo na penziju, država je ovih dana pripomogla da reše muku. Uplatom oko 318 miliona dinara iz budžeta "rupa" u stažu za ove radnike je konačno popunjena, tako da svi oni, kako je potvrdio Ivan Mimić, finansijski direktor u Fondu PIO, sutra bez problema mogu otići u penziju.

– Ovo je tek prva faza uplate za one koji su imali prekid u radnom stažu, a da za to najčešće nisu ni znali – kaže Mimić, dodajući da će naredna uplata biti oko 23. oktobra za novi broj oštećenih. A zavisno od toga kako se rešenja u Fondu budu obrađivala i obezbeđivao novac – na red će doći svi oni koji su ove zahteve podneli.

Takvih je oko 360.000 od čega 50.000 samo u Beogradu. Svi oni predali su zahteve još početkom godine i to za period od 1. januara 1991. do kraja 2003. godine.

U Fondu PIO podsećaju da je u pitanju veoma veliki broj oštećenih, za koje je odmah posle zavođenja bio sproveden postupak "propuštanja". Reč je o proveri molbi s ciljem da se izbegne "dupliranje". Da se ne bi naknadno ispostavilo da su zahteve, recimo, podneli i poslodavac i zaposleni.

Problem su pravili i nepotpuni zahtevi koje su radnici morali u određenom roku da dopune, a takvih je, podsećaju u Fondu, takođe bilo mnogo. Iz priložene dokumentacije i na osnovu registarskog broja poslodavca utvrđivalo se da li je zaposleni ili poslodavac bio u obavezi da popuni rupu u stažu. Na osnovu kompletiranih zahteva Fond će pojedinačna rešenja dostavljati građanima, podnosiocima zahteva.

Prema zakonu, Fond PIO je dužan da svim podnosiocima izda rešenja u roku od godinu dana od dana podnošenja zahteva. Ako nekom od oštećenih povezivanje staža kvari prosek za odlazak u penziju, biće mu dozvoljeno da odustane od zahteva.

Pravo da podnesu zahtev za popunjavanje rupa u stažu imali su zaposleni i u privatnim i u društvenim firmama, kao i penzioneri koji su u penziju otišli sa prekidom u stažu, zbog čega im je osnovica za obračun penzije manja nego da su imali kompletan staž.

Istovremeno ovo pravo imali su i radnici čije su firme u stečaju, likvidaciji ili u procesu prinudnog poravnanja, kao i one koje su u međuvremenu privatizovane. Zahtev su mogli da podnesu i oni koji su bili u radnom odnosu kada je firma prestala da postoji, radnici koji su prešli kod drugog gazde, kao i oni kojima je prestao radni odnos.

Zaposleni koji su posle privatizacije prešli kod novog vlasnika, a stari nije izmirio obaveze, morali su sami da podnesu zahtev, ukoliko novo rukovodstvo to nije htelo da uradi za njih.

 Pravo da reguliše ovaj prekid u radnom odnosu nisu imali oni koji su radili u preduzećima na teritoriji Crne Gore, to jest u nekoj drugoj bivšoj jugoslovenskoj republici.

Uplata doprinosa, inače, može da se izvrši za ceo period od 12 godina, ili samo za deo, u zavisnosti kada je i koliko je dug bio prekid radnog staža. Isto tako, ako je prilikom privatizacije izmiren deo obaveze, pravo na uplatu doprinosa može se ostvariti za preostali deo.

Zakonom o povezivanju staža propisane su osnovica i stopa za plaćanje doprinosa. Osnovica za uplatu doprinosa je najniža važeća u mesecu za koji se vrši uplata na koju se doprinos plaća po zbirnoj stopi. Poslodavac koji podnosi zahtev za svoje radnike u obavezi je da  dostavi i pismenu saglasnost da radnik prihvata uplatu doprinosa po slovu zakona.

Interesantno je da dok, s jedne strane, Ministarstvo finansija obezbeđuje novac za povezivanje "rupe" u stažu, istovremeno, s druge, u Fondu PIO konstatuju da je poslednjih meseci naplata doprinosa znatno opala što sadašnje zaposlene može dovesti upravo u situaciju da tek s podnošenjem zahteva za penziju saznaju da na to nemaju pravo.

Upravo zbog rupe u stažu.