Стигле паре за "рупе" у стажу

Запосленима у око 920 фирми у Србији којима нису редовно уплаћивани доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, због чега нису могли да остваре право на пензију, држава је ових дана припомогла да реше муку. Уплатом око 318 милиона динара из буџета "рупа" у стажу за ове раднике је коначно попуњена, тако да сви они, како је потврдио Иван Мимић, финансијски директор у Фонду ПИО, сутра без проблема могу отићи у пензију.

– Ово је тек прва фаза уплате за оне који су имали прекид у радном стажу, а да за то најчешће нису ни знали – каже Мимић, додајући да ће наредна уплата бити око 23. октобра за нови број оштећених. А зависно од тога како се решења у Фонду буду обрађивала и обезбеђивао новац – на ред ће доћи сви они који су ове захтеве поднели.

Таквих је око 360.000 од чега 50.000 само у Београду. Сви они предали су захтеве још почетком године и то за период од 1. јануара 1991. до краја 2003. године.

У Фонду ПИО подсећају да је у питању веома велики број оштећених, за које је одмах после завођења био спроведен поступак "пропуштања". Реч је о провери молби с циљем да се избегне "дуплирање". Да се не би накнадно испоставило да су захтеве, рецимо, поднели и послодавац и запослени.

Проблем су правили и непотпуни захтеви које су радници морали у одређеном року да допуне, а таквих је, подсећају у Фонду, такође било много. Из приложене документације и на основу регистарског броја послодавца утврђивало се да ли је запослени или послодавац био у обавези да попуни рупу у стажу. На основу комплетираних захтева Фонд ће појединачна решења достављати грађанима, подносиоцима захтева.

Према закону, Фонд ПИО је дужан да свим подносиоцима изда решења у року од годину дана од дана подношења захтева. Ако неком од оштећених повезивање стажа квари просек за одлазак у пензију, биће му дозвољено да одустане од захтева.

Право да поднесу захтев за попуњавање рупа у стажу имали су запослени и у приватним и у друштвеним фирмама, као и пензионери који су у пензију отишли са прекидом у стажу, због чега им је основица за обрачун пензије мања него да су имали комплетан стаж.

Истовремено ово право имали су и радници чије су фирме у стечају, ликвидацији или у процесу принудног поравнања, као и оне које су у међувремену приватизоване. Захтев су могли да поднесу и они који су били у радном односу када је фирма престала да постоји, радници који су прешли код другог газде, као и они којима је престао радни однос.

Запослени који су после приватизације прешли код новог власника, а стари није измирио обавезе, морали су сами да поднесу захтев, уколико ново руководство то није хтело да уради за њих.

 Право да регулише овај прекид у радном односу нису имали они који су радили у предузећима на територији Црне Горе, то јест у некој другој бившој југословенској републици.

Уплата доприноса, иначе, може да се изврши за цео период од 12 година, или само за део, у зависности када је и колико је дуг био прекид радног стажа. Исто тако, ако је приликом приватизације измирен део обавезе, право на уплату доприноса може се остварити за преостали део.

Законом о повезивању стажа прописане су основица и стопа за плаћање доприноса. Основица за уплату доприноса је најнижа важећа у месецу за који се врши уплата на коју се допринос плаћа по збирној стопи. Послодавац који подноси захтев за своје раднике у обавези је да  достави и писмену сагласност да радник прихвата уплату доприноса по слову закона.

Интересантно је да док, с једне стране, Министарство финансија обезбеђује новац за повезивање "рупе" у стажу, истовремено, с друге, у Фонду ПИО констатују да је последњих месеци наплата доприноса знатно опала што садашње запослене може довести управо у ситуацију да тек с подношењем захтева за пензију сазнају да на то немају право.

Управо због рупе у стажу.