Hir i pir dva ljupka imena

Zagonetnoj „devojčici” (na španskom: la ninja) pripisana su, za sada, dva krupna klimatska nepočinstva: obilne padavine i neobuzdane poplave krajem prošle godine u Pakistanu i početkom ove u Australiji. A tek podivljale bujice u Brazilu i na Sri Lanki koje su nosile sve pred sobom.

Izginuli se prebrojavaju, šteta preračunava. Malo ili mnogo za sveopštu osudu hira prirode?

Klimatolozi su, bez oklevanja, za to okrivili nedaću ljupkog imena koja, u proseku, pojedine krajeve sveta zadesi svake tri do pet godina. Iako je najavljena pre otprilike dva i po meseca, nijedan stručnjak nije mogao da predvidi ogromne padavine koje je pokrenula. Kako ona nastaje?

„Devojčica” i „dečak” (el ninjo) dva su prekomerna klimatska poremećaja u okeanu i atmosferi, u nesvakidašnjoj tajnoj vezi i sprezi, koji se ispoljavaju u velikim razmerama u tropskim područjima Tihog okeana. Javljaju se zbog kolebanja u strujanju vetrova i zagrevanju vode.

„Dečak” prethodnica

„Dečak” se, najčešće, doživi u vreme Božića, zbog čega je kršten u slavu malog Isusa, a potraje od nekoliko meseci do nekoliko godina. Podrazumeva porast temperature površinskih vodenih slojeva (odstupanja su veća od pola Celzijusovog stepena u odnosu na prosečne vrednosti) u blizini ekvatora. Na površni se nagomila svojevrsno džinovsko skladište toplote („topli događaj”) koje se odražava na svekoliku temperaturu.

Prema dosadašnjim saznanjima, pojavio se, najverovatnije, nakon poslednjeg ledenog doba. Utiče na klimu gotovo svih krajeva na našoj planeti, najmanje na Evropu. Godine 1982–1983. izazvao je pogubnu sušu i veliku glad u Africi, s mnoštvom umrlih, i brojna plavljenja širom sveta.

Od osamdesetih je u žiži javnosti, s najnovijim ubeleženim divljanjem od septembra 2006. do aprila 2007.

„Devojčica” je opisana kasnije („hladni događaj”), a u svakodnevnom razgovoru se naziva – „antidečakom”, čak i „starcem”, koji joj je ponekad (a ne uvek) preteča u svojem najjačem izdanju. Odlikuju je znatno niže temperature duž obala Južne Amerike, sa izrazitim središtima niskog i visokog pritiska, što je praćeno snažnim vetrovima – pasatima (od španskog prevoz ili prevođenje, što je pogodovalo plovidbi jedrilica iz Evrope u Ameriku). Prethodnica su nešto hladnije od uobičajenih voda ispod same površine.

Na planeti-sauni

Nastaje u razdoblju jakih pasatskih vetrova i niskih temperatura okeana (u istočnim i središnjim delovima Tihog okeana opadne za tri do pet Celzijusovih stepeni) i, najčešće, traje od devet do 12 meseci. Posledice delovanja su kudikamo slabije u poređenju s „dečakovim”. U meteorološke zapisnike upisana je 1904, 1908, 1910, 1916, 1924, 1928, 1938, 1950, 1955, 1964, 1970, 1973, 1975, 1988. i 1995. godine.

U kraćem članku, u septembru 2010, ugledni naučni časopis „Nejčer” objavio je – prema predviđanjima Nacionalne okeanografske i atmosferske uprave (NOAA) – povratak „hladnije sestre”, praćen hlađenjem okeanske površine za 1,3 do 1,8 stepeni, koja će potrajati prvih nekoliko meseci ove godine.

Niste, svakako, primetili (niti ste svojim čulima mogli) da je 2010. bila najtoplija u nizu minulih deset godina 21. veka, za 0,62 Celzijusova stepena iznad proseka poslednjeg stoleća drugog hiljadugodišta. Svaka godina bila je toplija od prethodne, a protekla se izjednačila sa 2005. što potkrepljuju meteorološka merenja od 1880. do danas!

Na izmaku najtoplije do sada, naučnici su obelodanili da će nas do sredine veka pratiti nesnosne vrućine, sa učestalim pogubnim sušama i razornim poplavama. Ispostaviće se, ukoliko verujemo predviđanju, da će se minula godina smatrati blagom!

Za koju godinu (ili deceniju) ljudi će se preznojavati na planeti-sauni?

Stanko Stojiljković