Nema više prelaca, kožara…

PIROT – Oko 10.000 radnika iz pirotskih preduzeća u poslednjih nekoliko godina ostalo je bez posla, kažu u Samostalnom sindikatu u Pirotu. Preduzeća u kojima su radili ili su u stečaju, ili su na pola puta do ovog nepopularnog rešenja.

Od 12 privatizovanih preduzeća, Agencija za privatizaciju je do sada raskinula ugovor sa većinskim vlasnikom u Autotransportnom preduzeću, AD "Grafika", a ovih dana kupoprodajni ugovor sa "Mlekarom" ustupljen je slovenačkoj firmi "Solventa".

Nekada najveća predionica na Balkanu, preduzeće "Piroteks" već nekoliko godina ne uspeva da pokrene mašine. Od 496 zaposlenih ostalo je samo 170 radnika, koji se nadaju da će se ponovo vratiti u pogone. Dok se isplaćuje deo novca iz socijalnog programa za 326 radnika, poverioci i neki od radnika, na osnovu dugovanja i izvršnih sudskih rešenja, uzimaju mašine ili su dobili neke objekte u krugu fabrike.

Dušica Živković počela je da radi kao prelac u "Piroteksu" pre 20 godina, odmah posle završetka srednje škole. Ona nije na spisku za socijalni program i, kako kaže, posao u struci sada ne može da nađe.

– Još se nadam da ću početi da radim, zato i nisam prihvatila socijalni program. To sam odlučila pre dve godine, ali se sada kajem zbog takve odluke – rekla je Dušica. Većina radnika će novac iz socijalnog programa utrošiti na plaćanje računa jer, kako kažu, sa 300.000 dinara ne mogu da pokrenu posao.

U Samostalnom sindikatu u Pirotu kažu da se većina radnika iz pirotskih preduzeća njima obraća za pravnu pomoć. Rodoljub Ćirić, stručni saradnik, ukazuje da su u sličnoj situaciji radnici Kožarske industrije "Dragoš".

– Privremene mere u "Dragošu" uvedene 2001. godine nisu dale rezultate. Oko tri miliona evra utrošeno je za socijalni program, otišlo je oko 300 radnika, ali za 149 radnika koji su ostali i dalje nema posla, jer država ne proverava sprovođenje Programa proizvodno-finansijske konsolidacije koji prati socijalni program – rekao je Ćirić naglašavajući da su razlozi za loše stanje u pirotskoj privredi, osim ekonomske izolacije devedesetih, česta promena rukovodstva, nesloga između sindikata i zanemarivanje proizvodnje.

Sve ovo desilo se i u Drvnoj industriji "Polet", tako da je 560 radnika 2003. godine iniciralo pokretanje stečajnog postupka, koji će biti završen do kraja meseca. Njima će biti isplaćene zarade za godinu dana pre pokretanja i doprinosi za dve godine pre stečaja, ali će posle ostvarivanja prava na novčanu naknadu sa Tržišta rada biti nezaposleni.

U Sindikatu tvrde da su radnici odlazili iz preduzeća i posle privatizacije, jer kupci nisu izmirivali obaveze prema njima. Agencija za privatizaciju je obavljala samo rutinske kontrole, koje ne obuhvataju i proveru da li većinski vlasnik ispunjava preuzete obaveze prema radnicima.

– I u Autotransportnom preduzeću i u "Grafici" posle nekoliko kontrola Agencija je saopštila da je sve u redu, da bi u poslednjoj kontroli pronašla razloge za raskid ugovora. Ovakvo odugovlačenje samo je nanelo štetu radnicima – kaže Ćirić. – Kada Agenciji za privatizaciju prijavimo da se zarade radnicima u privatizovanom preduzeću ne isplaćuju, oni nam preporuče da radnici tuže preduzeće, što većina odbija, iako je to jedini način da ostvare svoja prava.

Dragan Antić, predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata, kaže da je do sada u pirotskoj opštini privatizovano 12 preduzeća i da grad od toga nije imao nikakve koristi.

– Privatizacijom su "dokrajčena" preduzeća u kojima je postojala i najmanja mogućnost da se pokrene proizvodnja – kaže Antić. – Na osnovu dosadašnjeg iskustva sva preduzeća koja su u procesu privatizacije sigurno idu u stečaj. Jedino preduzeće u kome je privatizacija uspela ima dvadesetak radnika i do sada nisu tražili pomoć od Samostalnog sindikata.