Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нема више прелаца, кожара…

Нема више прелаца, кожара…
На капији "Драгоша" - катанац Фото М. Пенчић

ПИРОТ – Око 10.000 радника из пиротских предузећа у последњих неколико година остало је без посла, кажу у Самосталном синдикату у Пироту. Предузећа у којима су радили или су у стечају, или су на пола пута до овог непопуларног решења.

Од 12 приватизованих предузећа, Агенција за приватизацију је до сада раскинула уговор са већинским власником у Аутотранспортном предузећу, АД "Графика", а ових дана купопродајни уговор са "Млекаром" уступљен је словеначкој фирми "Солвента".

Некада највећа предионица на Балкану, предузеће "Пиротекс" већ неколико година не успева да покрене машине. Од 496 запослених остало је само 170 радника, који се надају да ће се поново вратити у погоне. Док се исплаћује део новца из социјалног програма за 326 радника, повериоци и неки од радника, на основу дуговања и извршних судских решења, узимају машине или су добили неке објекте у кругу фабрике.

Душица Живковић почела је да ради као прелац у "Пиротексу" пре 20 година, одмах после завршетка средње школе. Она није на списку за социјални програм и, како каже, посао у струци сада не може да нађе.

– Још се надам да ћу почети да радим, зато и нисам прихватила социјални програм. То сам одлучила пре две године, али се сада кајем због такве одлуке – рекла је Душица. Већина радника ће новац из социјалног програма утрошити на плаћање рачуна јер, како кажу, са 300.000 динара не могу да покрену посао.

У Самосталном синдикату у Пироту кажу да се већина радника из пиротских предузећа њима обраћа за правну помоћ. Родољуб Ћирић, стручни сарадник, указује да су у сличној ситуацији радници Кожарске индустрије "Драгош".

– Привремене мере у "Драгошу" уведене 2001. године нису дале резултате. Око три милиона евра утрошено је за социјални програм, отишло је око 300 радника, али за 149 радника који су остали и даље нема посла, јер држава не проверава спровођење Програма производно-финансијске консолидације који прати социјални програм – рекао је Ћирић наглашавајући да су разлози за лоше стање у пиротској привреди, осим економске изолације деведесетих, честа промена руководства, неслога између синдиката и занемаривање производње.

Све ово десило се и у Дрвној индустрији "Полет", тако да је 560 радника 2003. године иницирало покретање стечајног поступка, који ће бити завршен до краја месеца. Њима ће бити исплаћене зараде за годину дана пре покретања и доприноси за две године пре стечаја, али ће после остваривања права на новчану накнаду са Тржишта рада бити незапослени.

У Синдикату тврде да су радници одлазили из предузећа и после приватизације, јер купци нису измиривали обавезе према њима. Агенција за приватизацију је обављала само рутинске контроле, које не обухватају и проверу да ли већински власник испуњава преузете обавезе према радницима.

– И у Аутотранспортном предузећу и у "Графици" после неколико контрола Агенција је саопштила да је све у реду, да би у последњој контроли пронашла разлоге за раскид уговора. Овакво одуговлачење само је нанело штету радницима – каже Ћирић. – Када Агенцији за приватизацију пријавимо да се зараде радницима у приватизованом предузећу не исплаћују, они нам препоруче да радници туже предузеће, што већина одбија, иако је то једини начин да остваре своја права.

Драган Антић, председник Већа Савеза самосталних синдиката, каже да је до сада у пиротској општини приватизовано 12 предузећа и да град од тога није имао никакве користи.

– Приватизацијом су "докрајчена" предузећа у којима је постојала и најмања могућност да се покрене производња – каже Антић. – На основу досадашњег искуства сва предузећа која су у процесу приватизације сигурно иду у стечај. Једино предузеће у коме је приватизација успела има двадесетак радника и до сада нису тражили помоћ од Самосталног синдиката.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.