Saradnici sunca – za kraj

          Sada je Pop Dušan Đurđev izmamio od mene ovaj odgovor, jer se sasvim, bez dvojbe, prepoznao u mom tekstu, što potvrđuje on sam, pominjući ginekologiju i akušerstvo. (Moje pominjanje carskog reza, u prethodnom tekstu, više je hirurški termin, i predlog kako treba rešavati akutne probleme i prati „prljav veš”, ne gurajući ga pod tepih ravnodušnog vremena, što on očigledno nije razumeo, možda namerno.)

          Njegov naslov „Saradnici sunca - spontani pobačaj”, kojim vulgarizuje moj predlog o Akademiji, dovoljno govori, u negativnom smislu, o spremnosti P.D.Đ. i Zmajevih dečjih igara da prihvate nove ideje, pa makar one dolazile i od „barda dečje književnosti”, kako me ironično naziva. Tako i „oproštaj” Milovana Danojlića ZD igrama više govori o dobrodušnosti i čestitosti M. Danojlića, a nikako ne oslobađa ZDI i PDĐ obaveze da i oni budu pošteni i čestiti.

          Priznanje Pop Đurđeva da Zmajeve dečje igre imaju „prljavog veša” mene je totalno zbunilo. Ja sam u svom tekstu samo objasnio šta se dogodilo pre četrdeset godina, ne tovareći nikome nikakav „prljav veš” na vrat, (možda samo malo prekora „boračkim jurišnicima”). Ali ako PDĐ smatra da je ponašanje ZDI bio „prljav veš”, utoliko pre je trebalo mnogo ranije da ga opere! Ne može on sebe opravdati time što pri tim nekim događajima nije bio direktor ZDI. On to sada jeste, i ako ima „prljavog veša” mora da ga pere on, zajedno sa nama. Šta ja drugo tražim? I šta sam ja drugo tražio sve vreme? Ne da ne mogu i ja da oprostim Zmajevim dečjim igrama, nego samo neću da zaboravim šta se događalo! Ja sam u te ZDI svojevremeno investirao neko svoje dragoceno vreme i stvaralačku snagu i emocije!

          Što se tiče Šveđana, to je bio razgovor koji je vodila Jasminka Petrović, pa je bilo pitanja sa njene i naše strane, ali je i kolega sa kojim smo razgovarali pitao ponešto, pa i to da li je bilo slučajeva represije kod nas. Ja sam pomenuo slučaj Danojlićeve knjige, a zaboravio da pomenem slučaj Golubnjače, koju je naručilo Pozorište Boško Buha, pa sam i o tome kasnije popričao sa švedskim kolegom. Da, njega je to interesovalo, a ja nisam mislio, a ni sada ne mislim da je to „prljav veš”, već odjek jednog vremena u kome je bilo represije, koju sada treba pominjati da je ne zaboravimo, i da je nikada više ne bi bilo.

          Pop Đurđev piše: „Unapređenje rada ZDI jeste interes svih, ali poseban samit pisaca iz lektire ne mislim da bi doneo bogzna šta novo. Imena ponuđenih sagovornika su za svaki respekt, ali ne vidim kakvim bi me konstruktivnim predlogom mogli iznenaditi D. Maksimović i D. Radović, koji su upokojeni davno pre mog dolaska u ZDI...“

          Da je živ Duško Radović bi mu sad otpevao (da parafraziram):

                   Pop D. Đurđev u ZDI vlada

                   Ko Ugandom Idi Amin Dada!

          Siroti direktor! On „misli” da uz pisce iz lektire ide kolokvijalna sintagma „bogzna šta”, on „ne vidi” mogućnost „konstruktivnih predloga” od D. Maksimović i D. Radovića! Zaboravlja da su Desanka i Duško, čak i „upokojeni”, pametniji od svih nas, na čelu sa PDĐ, što sam ja donekle i pokazao u toku ove prepiske citirajući Duška Radovića!

          A to da li je Akademija Saradnici sunca - spontani pobačaj ne zavisi nimalo od apatičnih, inertnih vatrogasaca, šumara i lovaca u mutnom, nego će zavisiti od nas "iz lektire" i ovih "što su stasali i stasavaju". A kao što sam rekao i prošli put, u najvećoj meri zavisi od političke volje! Ja sam optimista i ne može me niko i ništa pokolebati u tome. Verujem da će u Srbiji biti pameti, a onda i novca, da se ta ideja ostvari!

          I nisam „licemeran”, kao što PDĐ podmeće (ne znam ni da li bih umeo to da budem i da hoću!) kad predlažem saradnju sa svima u ostvarivanju ove ideje. Naravno, pravo je svakoga da odbije saradnju, ne može niko silom odvesti babu na igranku!