Ubice slobodno šetaju

Od našeg stalnog dopisnika
SARAJEVO, oktobra – U Kantonalnom sudu u Sarajevu prošle nedelje je nastavljeno suđenje Ramizu Delaliću Ćeli optuženom za ubistvo Nikole Gardovića, srpskog svata na Baščaršiji 1. marta 1992. godine. Sudeći prema dosadašnjim raspravama i izjavama svedoka – s jedne, da u "Delaliću prepoznaju ubicu" a, s druge, da to "on nije učinio", kao i ukupne atmosfere koja vlada u ovom procesu, teško bi se moglo zaključiti da će se suđenje brzo završiti. Delalić se nalazi na slobodi a na rasprave dolazi potpuno opušteno, u društvu ličnih pratilaca.
I proteklih godina otvarani su neki procesi za ratne zločine počinjene nad sarajevskim Srbima, ali se sve manje-više završavalo oslobađajućim presudama "zbog nedostatka dokaza" ili iskaza svedoka koji se "ničega ne sećaju". Neki od optuženih su proglašavani neuračunljivim, a zatim upućivani na lečenje gde se s razlogom  nisu dugo zadržavali. Najveći broj osoba koje srpska strana smatra odgovornim i dalje se nalazi na slobodi a neki od njih zauzimaju i značajne pozicije u raznim strukturama vlasti. Nekoliko nevladinih organizacija iz RS radilo je godinama na prikupljanju dokumentacije koja je dostavljana i Hagu, ali bez vidnog rezultata i preduzimanja konkretnih poteza Kantonalnog i Državnog tužilaštva.

Prošlo je 14 godina od streljanja osam oficira JNA (rezervisti ) koji su posle zarobljavanja u naselju Dobrinja 22. aprila 1992. godine dovedeni u Dom policije. Zna se da su bili na dežurstvu u pomenutom naselju i da nisu ispalili nijedan metak, a svi su – Lalović Milivoje (1951), Bjelica Đorđo (1970), Marković Zoran, Đerić Dragomir (1943), Đokanović Stevan (1952), Golubović Vlajko (1970), Vujičić Nedeljko(1968) i Vukmanović Miladin (1957) – pobijeni u Velikom parku u centru Sarajeva. I danas se vode na spisku nestalih.

Sredinom maja, Krizni štab SDS-a zatražio je od Štaba teritorijalne odbrane u Sarajevu da dostavi podatke o njihovoj sudbini i dobili su zvanično objašnjenje od tadašnjeg ministra odbrane Jerka Doka i komandanta Štaba Hasana Efendića da su oni posle zarobljavanja dovedeni u Dom policije gde su se od tri mogućnosti – da ostanu u JNA, priključe se Teritorijalnoj odbrani BiH ili se vrate svojim kućama – oni opredelili za treću varijantu. Pod pratnjom su napustili Dom policije i od tada im se gubi svaki trag.

Staka, supruga Miladina Vukmanovića, danas radi u Udruženju porodica ubijenih i nestalih u Istočnom Sarajevu, i pokušava da rasvetli sudbinu ne samo svog muža već desetine onih za kojim rodbina bezuspešno traga. "I dalje sam na početku", kaže Staka u izjavi za naš list. Razočarana je činjenicom da haško tužilaštvo nije adekvatno reagovalo kada je u pitanju počinjeni zločin nad sarajevskim Srbima, već se tako ponaša i tužilaštvo BiH.

Sve se vrti oko ljudi koji su bili na komandnim pozicijama u policiji – Bakir  Alispahić, Kemo Ademović, Nedžad Herenda... a ovi, prema izjavama dostupnim javnosti, odbijaju svaku odgovornost i napominju da je u blizini bio i Štab Juke Prazine. Međutim, zvaničnicima muslimanske policije i tajnih službi u odbijanju svake lične odgovornosti za stradanje Srba, pa i ubistvo u Velikom parku, dobro dođe i  zloglasna jedinica "Ševe", čiji je jedan broj pre rata obučavan u Iranu i pripreman za ono što ih čeka u Bosni.

U prebacivanju međusobne odgovornosti, uključujući i organizovanje kampova za obuku terorista, nekoga je trebalo i likvidirati i zbog toga je život, verovatno, izgubio i Nedžad Ugljanin, drugi čovek bošnjačke tajne policije (AID) koji je u Sarajevu likvidiran pre deset godina a ubica još nije pronađen. Ako bi se rasvetlilo to ubistvo, a iz Kantonalnog tužilaštva nagoveštavaju da su na dobrom putu, onda bi se možda i  klupko o likvidaciji Srba u Sarajevu brže odmotavalo. Nije održiva bošnjačka tvrdnja kako je to "delo srpskih granata sa brda i paravojnih formacija, pod komandom Juke, Cace, Ćele". Možda će se tada zatvoriti i krug odgovornosti za likvidaciju pomenute grupe iz Velikog parka, a sličnih grupa i pojedinačnih ubistava puna su sarajevska naselja.