Promaja hladi

Ljudima se čini da su sva strujanja vazduha ista, da je promaja isto što i vetar.

Kada se pojavi razlika u atmosferskom pritisku na većem odstojanju pokrenu se vazdušne mase, čije strujanje nazivamo vetrom. U manjem prostoru takvog strujnog polja čestice vazduha se kreću skoro paralelno. Ako u takvoj situaciji posmatramo neko drvo, primetićemo da lišće ne treperi već prati kretanje grana koje proizvodi mahovitost vetra. To je laminarno kretanje vazduha.

Kada se pojavi razlika u atmosferskom pritisku, kao što se dešava ispod olujnog oblaka, nastaje vrtložno kretanje s jakom turbulencijom. Čestice vazduha se kreću haotično. Lišće na drveću snažno treperi u odnosu na grane drveta. To je turbulentno kretanje vazduha.

Svako kanalisano strujanje kada se otvore prozori na suprotnim stranama stana pri postojanju razlike u atmosferskom pritisku turbulentno je strujanje vazduha. Ono nastaje zato što su bočne ivice koje kanališu strujanje relativno blizu. Uz bočne ivice brzina strujanja je, zbog trenja, manja od brzine u sredini strujnog toka.

Slično je s rečnim tokom koji, takođe, predstavlja kanalisano strujanje. Brzina vode blizu obale je kudikamo manja od brzine u sredini toka. Ta razlika u brzini na preseku kanalisanog toka uslovljava turbulentno strujanje.

Uz kožu čovečijeg tela opstrujava tanak sloj vazduha čije čestice imaju približnu temperaturu i vlažnost ljudske kože. Pri mirnoj atmosferi i laminarnom kretanju vazduha taj tanak sloj vazduha uz kožu se održava, pa je isparavanje s kože malo.

Turbulentno strujanje narušava tanak sloj vazduha uz ljudsku kožu. Čestice vazduha u svojem haotičnom kretanju dolaze u dodir s kožom. Njihova temperatura se, obično, dosta razlikuje od temperature kože i znatno su suvlje. To dovodi do pojačanog isparavanja s površine kože, a pojačano isparavanje uslovljava pojačano hlađenje.

Prema tome, nezaštićeni delovi tela, kao što su vrat, uši i drugi, na promaji (kanalisano strujanje) izloženi su pojačanom hlađenju. To pojačano hlađenje može da izazove razne upale, kočenje i druge zdravstvene neprilike.

Promaja, dakle, postoji, zato nije preporučljivo da joj se duže izlažete, ukoliko niste primorani.

*Profesor univerziteta u penziji