Domaćice sa fakultetom

Da diploma Ekonomskog fakulteta pomaže pri rešavanju praktičnih dilema dokazuje i primer dvadesetosmogodišnje Tamare koja je u bračne i roditeljske vode uplovila odmah nakon završetka fakulteta. Kad je njena devojčica proslavila prvi rođendan, Tamara je shvatila da bi za privatno obdanište morala da izdvoji oko dvesta evra, s obzirom na to da živi u jednom novobeogradskom bloku koji beleži pozitivan prirodni priraštaj i u čije bi državno obdanište "po redu vožnje" dete stiglo u – trećem razredu osnovne škole. Onda je na jednu stranu vage stavila viruse koje bi dete donosilo iz obdaništa i bolovanja koja bi dodatno "iskasapila" njenu platu, a na drugu stranu terazija uverenje da majčinstvo "nema cenu" i svesno pristala na status domaćice s fakultetom dok devojčica ne krene u školu.

Ako je suditi prema najnovijoj statistici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, svaka treća žena u Evropskoj uniji radi skraćeno radno vreme i to pre svega zbog brige o deci. Podaci dalje govore da broj mališana u porodici umnogome utiče na ženinu odluku da bude zaposlena – 35 odsto žena koje imaju dete svesno odlučuje da ne radi, a status domaćice bira skoro svaka druga žena koja ima dvoje dece i čak 60 odsto žena koje imaju troje dece.

Domaći zadaci

Svesni činjenice da briga o deci kroji statistiku koja svedoči da 30 odsto žena radi manje od 30 sati nedeljno, Komitet za jednakost polova Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u svom poslednjem izveštaju govori o nužnosti da se "pomire" posao i porodični život žena, jer one podnose najveću odgovornost kad je reč o odgajanju dece i brizi o starijim pripadnicima porodice. Ovu tezu ilustrativno potvrđuje činjenica da svega četiri odsto muškaraca radi skraćeno radno vreme.

Da bi se postigla puna zaposlenost 60 odsto radno aktivnih žena do 2010. godine, neophodno je da se pronađe smeštaj bar za trećinu njihovih mališana koji nisu napunili tri godine i da se zbrine čak 90 odsto dece predškolskog uzrasta, ističe se u izveštaju Komiteta za ravnopravnost polova.

"Da uvećanje porodice utiče na odlazak žene s posla ilustrativno svedoči primer Kipra, gde čak četvrtina zaposlenih žena prestaje da radi kada dobije decu", ističe Antigona Perikleus Papadopulos iz Komiteta za ravnopravnost polova Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. "Žene se odlučuju na davanje otkaza pre svega zato što na njima leži odgovornost za brigu o deci – one su te koje moraju da spremaju obroke, voze i odvoze decu od kuće do obdaništa ili škole, a potom se bave domaćim zadacima i vanškolskim aktivnostima svojih mališana. Ove prepreke ženu stavljaju pred mnoštvo dilema – ili da nemaju decu, ili da ih rađaju što kasnije – ili da ne rade, ili da rade skraćeno radno vreme. Primer Švedske u kojoj je zaposleno čak 72 odsto radno aktivnih žena, daje nam za pravo da zaključimo da je visok procenat zaposlenosti žena uzročno povezan sa činjenicom da je čak 92 odsto švedskih mališana uključeno u neki oblik predškolskog vaspitanja."

Gde "zaposliti" decu

U izveštaju ovog komiteta ističe se da se u većini evropskih država trenutno rade opsežne studije čiji je cilj da se pronađe formula kako da uskladiti posao i porodični život žena. Međutim, ako bismo izveštaj čitali između redova shvatili bismo da se ekonomisti Evropske unije pre svega bave pitanjem – gde "zaposliti" decu kako bi se njihove mame vratile na svoja radna mesta i odlučile da rade puno radno vreme.

Stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku ističu da je u Srbiji zvanično zaposleno 900.401 žena, ali da je stopa nezaposlenosti žena (26,2 odsto) znatno viša od one za ukupno stanovništvo koja iznosi 20,8 odsto. Analize takođe potvrđuju da se ekonomski položaj žena pogoršao u periodu tranzicije, odnosno da proces privatizacije više pogađa žene – one danas čine 58,7 odsto nezaposlenih i više od dve trećine onih koji na posao čekaju duže od osam godina.

Zanimljivost vezana za radno aktivno stanovništvo Beograda glasi da lepšu polovinu prestonice karakteriše visoka ekonomska aktivnost. Preciznije rečeno, procenat zaposlenih žena iznosi 33 odsto u Republici Srbiji, odnosno 37 odsto u Beogradu.

Najveći broj žena zaposlen je u neprivrednim delatnostima – najčešće u trgovini, ugostiteljstvu, turizmu, finansijskim organizacijama, obrazovanju, kulturi, zdravstvu i socijalnoj zaštiti. S druge strane, u našoj zemlji ne postoje egzaktni podaci o broju dama koje se odlučuju na skraćeno radno vreme.