Домаћице са факултетом

Да диплома Економског факултета помаже при решавању практичних дилема доказује и пример двадесетосмогодишње Тамаре која је у брачне и родитељске воде упловила одмах након завршетка факултета. Кад је њена девојчица прославила први рођендан, Тамара је схватила да би за приватно обданиште морала да издвоји око двеста евра, с обзиром на то да живи у једном новобеоградском блоку који бележи позитиван природни прираштај и у чије би државно обданиште "по реду вожње" дете стигло у – трећем разреду основне школе. Онда је на једну страну ваге ставила вирусе које би дете доносило из обданишта и боловања која би додатно "искасапила" њену плату, а на другу страну теразија уверење да мајчинство "нема цену" и свесно пристала на статус домаћице с факултетом док девојчица не крене у школу.

Ако је судити према најновијој статистици Парламентарне скупштине Савета Европе, свака трећа жена у Европској унији ради скраћено радно време и то пре свега због бриге о деци. Подаци даље говоре да број малишана у породици умногоме утиче на женину одлуку да буде запослена – 35 одсто жена које имају дете свесно одлучује да не ради, а статус домаћице бира скоро свака друга жена која има двоје деце и чак 60 одсто жена које имају троје деце.

Домаћи задаци

Свесни чињенице да брига о деци кроји статистику која сведочи да 30 одсто жена ради мање од 30 сати недељно, Комитет за једнакост полова Парламентарне скупштине Савета Европе у свом последњем извештају говори о нужности да се "помире" посао и породични живот жена, јер оне подносе највећу одговорност кад је реч о одгајању деце и бризи о старијим припадницима породице. Ову тезу илустративно потврђује чињеница да свега четири одсто мушкараца ради скраћено радно време.

Да би се постигла пуна запосленост 60 одсто радно активних жена до 2010. године, неопходно је да се пронађе смештај бар за трећину њихових малишана који нису напунили три године и да се збрине чак 90 одсто деце предшколског узраста, истиче се у извештају Комитета за равноправност полова.

"Да увећање породице утиче на одлазак жене с посла илустративно сведочи пример Кипра, где чак четвртина запослених жена престаје да ради када добије децу", истиче Антигона Периклеус Пападопулос из Комитета за равноправност полова Парламентарне скупштине Савета Европе. "Жене се одлучују на давање отказа пре свега зато што на њима лежи одговорност за бригу о деци – оне су те које морају да спремају оброке, возе и одвозе децу од куће до обданишта или школе, а потом се баве домаћим задацима и ваншколским активностима својих малишана. Ове препреке жену стављају пред мноштво дилема – или да немају децу, или да их рађају што касније – или да не раде, или да раде скраћено радно време. Пример Шведске у којој је запослено чак 72 одсто радно активних жена, даје нам за право да закључимо да је висок проценат запослености жена узрочно повезан са чињеницом да је чак 92 одсто шведских малишана укључено у неки облик предшколског васпитања."

Где "запослити" децу

У извештају овог комитета истиче се да се у већини европских држава тренутно раде опсежне студије чији је циљ да се пронађе формула како да ускладити посао и породични живот жена. Међутим, ако бисмо извештај читали између редова схватили бисмо да се економисти Европске уније пре свега баве питањем – где "запослити" децу како би се њихове маме вратиле на своја радна места и одлучиле да раде пуно радно време.

Стручњаци Републичког завода за статистику истичу да је у Србији званично запослено 900.401 жена, али да је стопа незапослености жена (26,2 одсто) знатно виша од оне за укупно становништво која износи 20,8 одсто. Анализе такође потврђују да се економски положај жена погоршао у периоду транзиције, односно да процес приватизације више погађа жене – оне данас чине 58,7 одсто незапослених и више од две трећине оних који на посао чекају дуже од осам година.

Занимљивост везана за радно активно становништво Београда гласи да лепшу половину престонице карактерише висока економска активност. Прецизније речено, проценат запослених жена износи 33 одсто у Републици Србији, односно 37 одсто у Београду.

Највећи број жена запослен је у непривредним делатностима – најчешће у трговини, угоститељству, туризму, финансијским организацијама, образовању, култури, здравству и социјалној заштити. С друге стране, у нашој земљи не постоје егзактни подаци о броју дама које се одлучују на скраћено радно време.