Ruži ime grada

VRŠAC – Od juče, ime Vršca nosi i jedna ruža. Latice su joj roza-bele boje i ne bode.

Novu selekciju, kao i oko hiljadu do sada, stvorio je univerzitetski profesor u nemačkom gradu Vaiheštefan Jozef Ziber i podario svojoj varoši, u kojoj je rođen, pre ravno 86 godina. Izgleda, uzgred, kao da mu je makar dvadeset manje. Možda i zahvaljujući svom poslu.

Ceremonija ovog jedinstvenog krštenja, dogodila se juče, u svečanoj dvorani Gradske kuće, pred mnogih uglednim zvanicama iz Nemačke i Vršca. Govorio je, malo na srpskom, malo na nemačkom, i otac ovog cveta, jedan od najpoznatijih svetskih stručnjaka i poznavalaca kraljice cveća.

Za ovu priliku, doneo je tri saksije s mladicama, koje će tek iduće godine cvetati. Posebno je, na jednom velikom panou, bila slika raskošnog cveta.

– Draga ružo, dajemo ti ime mog rodnog Vršca. Od danas ćeš se tako zvati – rekao je naučnik, podigavši čašicu s izričito traženim "banatskim", kojim je strukove "vršca" i zalio, obavivši tako čin jedinstvenog krštenja.

Izučavanju ruža ovaj naučnik se posvetio zahvaljujući bavljenju baštovanlukom, od malih nogu, u cvećari vršačkog Gradskog parka. U tom vrtu-firmi, baštovanska znanja i umeća su sticali i njegovi otac i stric. Ova cvećara i danas uspešno radi.

– Ruža je, kasnije, bila moja opsesija, i mnogo puta do sada sam konstatovao da zasluženo nosi ime kraljice – kaže profesor Jozef Ziber, inače potpredsednik Svetske asocijacije proizvođača ruža. – Mada sam do sada video više od 25.000 vrsta ruža, i oko hiljadu novih stvorio – ova mi je najlepša.

Naučnika i zaljubljenika u svoj posao i rodni grad, ovdašnji pisac Dušan Belča nazvao je "gospodarem ruža", jer ih i voli i stvara.

Zahvaljujući novoj selekciji, koja je stvarana nekoliko godina, Vršac će biti mnogo poznatiji, posebno među botaničarima, selekcionarima i cvećarima u čitavom svetu.

Pitali smo profesora da li postoji crna ruža.

– Ne. Ima tamnih i onih čija se boja preliva, ali nema crnih – kategoričan je profesor Ziber, koji naglašava da je ruža iz jugoistočne Azije preneta u Evropu, pre ravno dva veka, i ona ne uspeva na južnoj zemljinoj polulopti. – Ovu ružu sam stvorio da bude više bela, nego roza, jer je bela boja simbol napretka. Ovaj čin simbolizuje i želju za mirom i razvojem cele zemlje.