Ружи име града

ВРШАЦ – Од јуче, име Вршца носи и једна ружа. Латице су јој роза-беле боје и не боде.

Нову селекцију, као и око хиљаду до сада, створио је универзитетски професор у немачком граду Ваихештефан Јозеф Зибер и подарио својој вароши, у којој је рођен, пре равно 86 година. Изгледа, узгред, као да му је макар двадесет мање. Можда и захваљујући свом послу.

Церемонија овог јединственог крштења, догодила се јуче, у свечаној дворани Градске куће, пред многих угледним званицама из Немачке и Вршца. Говорио је, мало на српском, мало на немачком, и отац овог цвета, један од најпознатијих светских стручњака и познавалаца краљице цвећа.

За ову прилику, донео је три саксије с младицама, које ће тек идуће године цветати. Посебно је, на једном великом паноу, била слика раскошног цвета.

– Драга ружо, дајемо ти име мог родног Вршца. Од данас ћеш се тако звати – рекао је научник, подигавши чашицу с изричито траженим "банатским", којим је струкове "вршца" и залио, обавивши тако чин јединственог крштења.

Изучавању ружа овај научник се посветио захваљујући бављењу баштованлуком, од малих ногу, у цвећари вршачког Градског парка. У том врту-фирми, баштованска знања и умећа су стицали и његови отац и стриц. Ова цвећара и данас успешно ради.

– Ружа је, касније, била моја опсесија, и много пута до сада сам констатовао да заслужено носи име краљице – каже професор Јозеф Зибер, иначе потпредседник Светске асоцијације произвођача ружа. – Мада сам до сада видео више од 25.000 врста ружа, и око хиљаду нових створио – ова ми је најлепша.

Научника и заљубљеника у свој посао и родни град, овдашњи писац Душан Белча назвао је "господарем ружа", јер их и воли и ствара.

Захваљујући новој селекцији, која је стварана неколико година, Вршац ће бити много познатији, посебно међу ботаничарима, селекционарима и цвећарима у читавом свету.

Питали смо професора да ли постоји црна ружа.

– Не. Има тамних и оних чија се боја прелива, али нема црних – категоричан је професор Зибер, који наглашава да је ружа из југоисточне Азије пренета у Европу, пре равно два века, и она не успева на јужној земљиној полулопти. – Ову ружу сам створио да буде више бела, него роза, јер је бела боја симбол напретка. Овај чин симболизује и жељу за миром и развојем целе земље.