Dan posle

Srbija nije i ne sme ostati ista posle ovonedeljne emisije „Insajder” u kojoj je analiziran mehanizam pljačke u „Kolubari” tj. u EPS-u. Pri tome, nije nam o pljački rečeno ništa posebno novo, što nismo znali i o čemu se do sada nije govorilo. Pokazano nam je i potvrđeno nešto mnogo gore i opasnije – pravosudni organi, tj. država, nisu preduzeli ništa da se lopovi, čija se imena i adrese boravka znaju, privedu pravdi i kazne. „Insajder” nam je zapravo pokazao postojanje i lagodno stanje državno-institucionalno-partijske mafije. I povećao mučninu koju svi osećamo gledajući šta nam se događa.

Ceo slučaj je opet otvoren „naopačke“. Bilo bi logično da policija i istražni organi, tužilaštvo i sudije pozovu novinare i ponosno ih upoznaju sa time kako su otkrili i razbili lanac višegodišnjih zloupotreba i krađa u „Kolubari”, pa da ovi kroz niz „rekonstrukcija“ o tome izveste javnost. Kod nas je grupa hrabrih novinarki B92 uhvatila za ruku policiju, tužilaštvo i pravosudne organe, odvela ih na mesto zločina, prostrla sve dokaze o pljački i rekla izvolite, radite svoj posao. One su (još jednom) odradile ono što je bio posao države – kako je to ombudsman Saša Janković tačno rekao povodom činjenice da se Brankica Stanković nalazi u svojevrsnom kućnom pritvoru a „sportsko-navijačka mafija“ o kojoj je govorila – na slobodi.

Ishod ovog puta ne sme biti formiranje nove policijske jedinice koja će danonoćno čuvati novinarke. Samo konkretna akcija privođenja SVIH pljačkaša, temeljna i kvalitetna istraga i adekvatne presude, uz oduzimanja imovine, jedva mogu povratiti tanki tračak optimizma koji u ovom trenutku država neumesno promoviše. Akcenat je na jedva.

Činjenica da pljačka traje godinama i da se institucije i ministri, kao i u slučaju nekih novih, po količini pokradenog manjih zloupotreba, brane tvrdnjom da je „sve bilo i jeste po zakonu“ (!)zastrašujuća je i pokazuje direktnu umešanost političkih struktura koje donose i sprovode zakone koji takvu pljačku legalizuju. To nesumnjivo dokazuje da su mnogi naši izabrani i imenovani ljudi iz institucija na neki način uključeni u tu mrežu, bilo kao lopovi ili kao korumpirani zaštitnici pljačkaša.

Primer „Kolubare” objašnjava mnogo toga što nam se događa i utoliko je teži jer je štrajk rudara bio jedan od prelomnih događaja petog oktobra. Ne verujem da ti isti rudari nisu videli i nisu znali za pljačku. Zašto su oni i njihovi sindikati o tome ćutali? Dakle, krali jesu „tamo neki“ ali smo u tome indirektno, svojim ćutanjem, učestvovali svi. Neka se prosvetni i zdravstveni radnici toplo obuku i pravac „Kolubara”. Tamo je pokradeno otprilike onoliko koliko traže za povećanje svojih plata. Isprepletenost i sveobuhvatnost mreže lopovluka objašnjava između ostalog i zašto je svim sredstvima godinama pružan otpor formiranju nezavisne revizorske komisije.

Postoji nekoliko scenarija koji su mogući ukoliko se slučaj „Kolubara” gurne u neku fioku zaborava: jedni kažu državno-institucionalna mafija će uvesti vladavinu čvrste ruke kako bi zaštitila sebe i svoje interese. Drugi kažu Tunis i Egipat, treći: Sablja!

Kao nepopravljivi optimista između redova čitam naznake akcija koje moraju zabrinuti lopove: Novi direktor „Kolubare” je za dve godine smanjio troškove zakupa mehanizacije za neverovatnih 30 miliona evra uz jednaku produktivnost! U tom svetlu sklon sam da tumačim nestrpljenje i uporne zahteve opozicije za vanredne izbore. Samo ako na vreme dođu na vlast moći će da spreče istragu i prikriju svoju eventualnu uključenost u ovu ili slične pljačke.

Ja lično se nadam, skoro pa očajnički verujem, da je još uvek moguće da mala grupa odlučnih i hrabrih ljudi drugačijom politikom razbije ovu državno-institucionalno-partijsku mafiju. Mislim da takva grupa postoji, doduše kao manjina u političkoj eliti, i prepoznajem je u onima koji uporno, uprkos svim opstrukcijama i teškoćama, održavaju Srbiju u procesu prihvatanja evropskih standarda, i to ne zbog pristupanja EU već zbog dubokog uverenja da Srbija može i mora postati pravna država.

Samo nedvosmislena podrška takvim ljudima i odlučna promena postojećih politika može nam povratiti pompezno promovisani optimizam.

direktor Građanskih inicijativa