Još smo sposobni da se smejemo sebi

Beogradska premijera filma „Motel Nana” Predraga Velinovića, u kojem glavne uloge tumače Dragan Mićanović, Nikolina Đorđević i Zijah Sokolović, biće održana sutra u 20.30 u „Sava centru”. U produkciji kuća „Sirijus prodakšn” iz Beograda i „Vizart filma” iz Banjaluke, „Motel Nana” realizovan je prema scenariju Ranka Božića, a prati život beogradskog profesora istorije Ivana koji zbog šamara, udarenog učeniku, biva suspendovan, a novu šansu u poslu i životu, pronalazi u planinskom selu u Bosni.

– Film je nastao prema mojoj priči „Motel Nino” i ta priča se više bavila problemima pedagogije, nego zajedničkim životom u razrušenoj zemlji. Ranko Božić je to ostavio i odatle krenuo. Želeli smo da se bavimo i kritikom uticaja zapadnjačkih pravila života koja se često naturaju našem, za to nespremnom mentalitetu, i teškoćama koje pojedinac ima da prihvati pravila novog svetskog poretka – objašnjava u razgovoru za naš list reditelj Velinović, koji se posle filmova „Senke uspomena” i „Volim te najviše na svetu” odlučio za melodramu o ljubavnom trouglu između profesora istorije Ivana, Jasmine koja iz Nemačke dolazi u Bosnu, koju je napustila pred rat, i vlasnika motela Hazima.

– Naši junaci su različiti, ali se oni nisu ni potukli, niti oružjem sprečavali jedni druge da idu. Oni su shvatili da su u svojim životima usamljeni. Kada pogledate šta su dojučerašnje komšije, prijatelji, saradnici radili jedni drugima u ratu, sve je teže poverovati da se to može lako zaboraviti. Nekako je u vazduhu, ili u zemlji, ostalo zapisano puno toga – smatra reditelj, koji ističe da kada je pre snimanja „tražio jednu reč, koja bi nosila atmosferu filma, ta reč je bila – melanholija”.

– Tokom deset godina mojih stalnih putovanja kroz Bosnu, osećaj sete i određene nepromenljivosti i teskobe, toliko je prisutan da će čovek, čim stavi kameru, i dugo snima kadar, nesumnjivo to preneti na platno – kaže Velinović, inače profesor režije na beogradskom FDU i banjalučkoj Akademiji umetnosti, čiji film izaziva smeh kod gledalaca.

– Humor u „Motelu Nana” nastaje iz nerazumevanja, ili iz različitog razumevanja života junaka. A posle humora, u grlu gledaoca, ostaju tuga i seta zašto se ne razumeju, kad misle vrlo slično. Samo što to ne kažu, odluče da prećute, iz inata, ponosa, ili neke gorštačke odbojnosti i samoće – ističe reditelj, koji smatra da se „mi kao narod sve manje smejemo zato što je humor koji nam se nudi toliko primitivan i prost, da je neretko i uvredljiv”.

– A možda smo proživeli takvih dvadeset godina da smo zaboravili koliko je smeh lep i lekovit. Zar mislite da je mnogo naroda u Evropi koji su živeli poput nas? Ali, sačuvali smo ono što mnogi drugi ne bi, sposobnost da se smejemo sebi i svojim postupcima – ukazuje naš sagovornik, koji nije želeo da se u svom filmu bavi političkim analizama situacije u Bosni, niti analizom rata.

– Jedna značajna gospođa u evropskoj kinematografiji, koja se bavi kupovinom i prodajom filma, jednom prilikom rekla mi je da je teško praviti film u Srbiji, a da on u potpunosti bude lišen politike. Stvarnost nije film i nema tako zgusnuto kazivanje, a istorija traje nešto duže od devedeset minuta, koliko traje film. Na festivalu u Manhajmu su tražili da u katalog napišu moj odgovor na pitanje: Da li će istorija dozvoliti da ljudi na našim prostorima žive ponovo zajedno? Za istoriju ne znam, za ljude sam potpuno siguran. I, na sreću, oni za tu vrstu zajedništva ne traže dozvolu od istorije – uveren je Velinović, smatra da srpski film nije u krizi.

– Naš film je mnogo vitalniji i bolji od podrške koja mu se pruža. Nadam se da će filmovi koji su se nedavno pojavili i napravili fantastičan uspeh kod bioskopske publike, pomoći i ostalim filmovima da se bar jedan deo te publike zadrži – optimističan je reditelj, koji uveliko priprema i novi film „Nigde”, a odlikovaće ga oštra suprotstavljenost u rediteljskom postupku i snažan kontrast između dugog i statičnog kadra.

I. Aranđelović