Zašto bi EU i SAD odgovarala „velika koalicija”

„Neka me stave na stub srama ako posle izbora pogazim reč”, rekao je lider naprednjaka Tomislav Nikolić pre nekoliko nedelja pokušavajući da zaustavi priče o budućoj vladi sa demokratama koju je pokrenuo lider socijalista Ivica Dačić. Nije mu uspelo. Sada i lider LDP-a Čedomir Jovanović nagoveštava da ima neka tajna veza između DS-a i SNS-a, a već uveliko se protura priča da ni nekim međunarodnim krugovima nije mrska ideja o „velikoj koaliciji” posle sledećih izbora.

Da u ovom slučaju nije reč o običnim glasinama potvrđuje i zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić. On je juče na pitanje jednog dnevnog lista o tome šta im (s obzirom na priče da neki strani faktori navijaju za koaliciju SNS-a i DS-a) govore u ambasadama u Beogradu, odgovorio: „Na izborima odlučuju građani Srbije. Mi naravno razgovaramo sa svim predstavnicima diplomatskog kora jer želimo Srbiju u Evropi. Ne mogu da kažem da nam je neko sugerisao šta treba da radimo, ali da neki ljudi iz tih krugova to pominju – to je tačno”.

I Vučić oštro odbacuje ideje o vladi naprednjaka i demokrata, ali očigledno je da sva zaricanja čelnika SNS-a, ali i DS-a, nisu dovoljna da im svi u potpunosti poveruju. Naročito kada se u priču umeša i takozvani strani faktor.

Cela priča je, naravno, u domenu spekulacija, ali nema sumnje da isti oni koji prethodnih godina nisu želeli da vide radikale u Vladi Srbije, sada ne bi imali ništa protiv da vide naprednjake. A zašto ne, onda, i zajedno sa DS-om. I sagovornici „Politike” Slobodan Antonić i Miljenko Dereta smatraju da bi vlada DS-a i SNS-a, iz određenih razloga, odgovarala nekim međunarodnim krugovima, misleći, pri tom, prvenstveno na EU i SAD.

„Svima bi odgovarala velika koalicija, zato što bi ona doprinela nekoj vrsti stabilnosti, prividne, u Srbiji i na taj način do jedne jasnije definisane politike i regionalno. Stabilna Srbija, stabilan region. Drugo, mislim da iza toga stoji ideja da bi se na taj način, kroz međusobnu kontrolu, smanjila korupcija. Ali, bojim se da je taj deo računice možda pogrešan. Jer vidimo da je i u sada ovako velikoj koaliciji ’podela teritorije’ takva da su pojedine stranke potpuni vlasnici svojih ’feuda’, a isto bi, čini mi se, bilo i u slučaju velike koalicije – jasno bi se podelilo ko će odakle i šta uzimati, a ne ko će koga zbog čega kontrolisati”, kaže Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa.

Politički analitičar Slobodan Antonić ocenjuje da bi koalicija DS-a i SNS-a odgovarala pomenutim međunarodnim krugovima u slučaju da žele da Srbija prizna nezavisnost Kosova. „Ukoliko bi se hteo izvršiti uticaj na Srbiju da prizna Kosovo, to bi se najpre moglo uraditi tako što bi se oformila velika koalicija između ove dve stranke i u tom smislu, onda, priznanje Kosova ne bi onoj drugoj stranci bila politička tema na kojoj bi rušila vladu”, objašnjava on i dodaje da to za sada još nije jako hitno i važno. „Nema nekih posebnih razloga da se oko toga žuri, posebno ako imate u vidu situaciju nastalu nakon izveštaja Dika Martija. Za sada meni to ne izgleda da je na dnevnom redu”, ističe Antonić.

I Dereta smatra da bi velika koalicija zapadu značila i zbog rešavanja pitanja Kosova. Sigurno je, kako kaže, da nijedna od ove dve strane ne može sama da donese „one odluke koje ćemo u jednom trenutku morati da donesemo i to je jedino izvodljivo u velikoj koaliciji”. Kao što su, recimo, i promene Ustava, koje bi se na taj način brže i lakše sprovele.

Antonić navodi još jedan slučaj kada bi strancima odgovarala velika koalicija u Srbiji – ako bi došlo do nekih ozbiljnih socijalnih i drugih nereda, kao recimo u Egiptu, onda bi oni možda bili za to da se formira ta koalicija da bi se stabilizovale političke prilike. Ali, naglašava Antonić, kako sada stvari stoje, još je sve pod kontrolom i takav scenario nije na vidiku.

Uz sve pomenuto, ne treba zaboraviti na činjenicu koja „ide” uz formiranje velike koalicije i koja bi, u svim pomenutim slučajevima, odgovarala zainteresovanim međunarodnim krugovima – stabilnu većinu u parlamentu. Za sve svoje promašaje ili za izbegavanje nepopularnih poslova takva vlast u Srbiji ne bi mogli više da se „vadi” na potrebu očuvanja „tanke” većine.

Kakva je, ipak, verovatnoća da DS i SNS formiraju vladu posle sledećih izbora? Većina analitičara je, od kada je Dačić pustio tu priču u medije, ocenjivala da je to i za jednu i za drugu stranku moguća opcija, ali kao krajnje rešenje, odnosno, obe će najpre pokušati sve druge varijante. To misli i Slobodan Antonić, dok je Miljenko Dereta uveren da, prema trenutnom rasporedu glasova, niko ne može imati ideološke ili programske partnere u onom broju koji je dovoljan da se napravi vlast, pa ga velika koalicija posle sledećih izbora uopšte ne bi iznenadila. „A da li bi me zabrinula – to je potpuno drugo pitanje”, dodaje Dereta.

B. Baković

-----------------------------------------------------------

Šta bi odgovaralo Rusiji

Da li bi velika koalicija odgovarala i Rusima?

„Mnogo je veći uticaj Brisela i Vašingtona nego Moskve na srpsku političku scenu, tako da ne možemo na taj način to izjednačavati”, kaže Antonić. Naglašavajući da mu je pozicija Rusije potpuno nejasna, Dereta ipak ocenjuje da, s obzirom na to da „očigledno imaju ogroman uticaj na našu ekonomiju u ovom trenutku” Rusima sa te strane svako približavanje Srbije Evropi i SAD ne odgovara. „Oni bi, pretpostavljam, takvu vladu manje podržali nego neko drugi”, kaže on.