Jasan prioritet…

Prvi put u novijoj istoriji, šef diplomatije Srbije nije na prevelikim iskušenjima, čak bi se moglo reći i da mu je smanjen obim poslova, kojih mu je donedavno bilo i „preko glave”. Bar se meni tako čini.

Jer, najzad imamo jasan prioritet u odnosima sa svetom – učlanjenje u Evropsku uniju, a za ostvarivanje tog cilja znatno su više nadležni akteri naše unutrašnje nego spoljne politike. Izvesno je da moramo bitno da se menjamo iznutra da bismo za kontinentalnu zajednicu postali prihvatljivi onoliko koliko je ona poželjna za nas.

U takvoj fazi redefinisanja nacionalnog uz pomoć internacionalnog identiteta, naša spoljna politika još je mestimično nedorečena. Ne postoji, tvrde znalci, ni njena celovita, javnosti dostupna strategija, zbog čega se povremeno upada u protivrečnosti koje zbunjuju i građane i spoljne partnere.

Stoga bih predložio mogućnu listu prioriteta spoljne politike, u skladu s novim okolnostima, podrazumevajući klasične angažmane u UN, MMF, Svetskoj banci i drugim globalnim organizacijama:

1. pokretanje široke rasprave o realnom mestu – nas u svetu i sveta u nama;

2. argumentovano ukazivanje da spoljna politika nije elitna ekskluziva, već da nam neposredno utiče na živote;

3. dokazivanje da ispunjavanje uslova EU, u mnogome odgovara našim neposrednim potrebama – uspostavljanju vladavine zakona, jačanju prava građana, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala…

4. predočavanje da u EU ne možemo bez rešenog kosovskog pitanja i kompletiranja saradnje s Haškim tribunalom;

5. racionalno postavljanje u sve složenijim međunarodnim ekonomskim i bezbednosnim, često međusobno povezanim, (ne)prilikama;

6. unapređenje poverenja i razumevanja sa susedima;

7. razvijanje odnosa sa svim zemljama, naročito velikim silama, bez osporavanja prioritetnog evropskog kursa;

8. učvršćivanje profesionalnih kriterijuma za obavljanje spoljnih poslova;

9. usavršavanje javne diplomatije, pogotovu uključivanjem istaknutih umetnika, naučnika, sportista;

10. poboljšavanje saradnje s dijasporom, pogotovu u Evropi;

11. uklanjanje neopravdanih „rezervisanosti” u kontaktima s medijima.

Čuju se, naravno, i prigovori „favorizovanju evropskih integracija, iako posrću, kao da ne postoje druge mogućnosti”. Postoje, ali nisu realnije: niko nam izvan EU, bar ne javno, ne predlaže objedinjavanja, dok unutar zemlje, od nedavno postoji većinska podrška – kako anketiranih građana tako i stranaka – ulasku u EU.

Strateške nevolje koje opstaju, nastale su u vreme kad je politika Beograda bila suprotna sadašnjem kursu. Zasnovanom, uz ostalo: i na ekološkom principu da se živi u skladu sa okolinom (svuda oko nas su, čak u dvostrukom sloju, članice EU ili pretendenti za takav status) i na opredeljenju većine onih naših ljudi koji su se otisnuli u potragu za boljim životom.