Nada za kraj porodične drame

Mladi glumac Petar Benčina je pred novim scenskim izazovom u matičnom Beogradskom dramskom pozorištu. Posle uloge Harolda, usamljenog, tužnog jedinca u bogatoj porodici, kojeg tumači u komadu „Harold i Mod” Kolina Higinsa, u režiji Milana Karadžića, daroviti Benčina ovih dana „osvaja” lik brata Maksa u predstavi „Kao kroz staklo”, koju po delu Ingmara Bergmana režira Anja Suša na Novoj sceni pozorišta na Krstu. U glumačkoj podeli su i Boris Komnenić, Jelena Petrović i Milan Čučilović. Premijera je najavljena za petak, 18. februara. Ingmar Bergman napisao je scenario i režirao ovo delo, nagrađeno Oskarom za najbolji strani film 1962. godine, okarakterisavši ga kao kamerni film u tri čina u kojem su svi članovi porodice ogledalo za one druge.

Predstava „Kao kroz staklo” govori o Karin, bolesnoj mladoj ženi, koja želi da provede odmor sa svojim mužem, bratom Maksom i ocem...

Iako je prošlo 50 godina od ekranizacije, ovo delo nije izgubilo na aktuelnosti.

– Film nudi krupni plan, ali pozorište ima drugi jezik i svoja sredstva izražavanja koja ga čine zanimljivim. Bergman je svojevremeno govorio da samo ovaj scenario može da se radi u pozorištu, jer je reč o porodičnoj drami, koja se kao, uostalom i svi filmovi ovog vanserijskog autora, bavi ozbiljnim, dubokim suštinskim temama. Priča je delikatna, slojevita, emotivna. Karin boluje od šizofrenije, ali je od članova svoje porodice najzdravija i najčistija iako na kraju završava po ko zna koji put hospitalizovana. I njena majka, koja je umrla, bolovala je od iste bolesti što potvrđuje da je reč o naslednom faktoru – kaže Benčina i otkriva:

– Naš kraj, ipak, neće biti sumoran. Ostavićemo prostor za nadu, jer će Karin iz celog ovog haosa izaći kao pobednik, iako je bolesna i živi pored muža koji je, gle apsurda, lekar, brata adolescenta koji traži nekoga uz koga bi se razvio i oca samoljubivog pisca koji je obuzet sobom i svojim romanima.

Gotovo da je postalo pravilo kada je Petar Benčina u pitanju, da igra u predstavama koje iza sebe imaju uspešne filmske verzije. Uostalom, to je repertoarska politika koju u poslednje vreme neguje BDP.

– Tokom rada na predstavi „Kao kroz staklo” nisam želeo unapred da gledam Bergmanov film dok nisam stekao svoj lični utisak o ulozi i delu, kao ni kada smo pripremali delo „Harold i Mod” iza kojeg je takođe uspešna filmska verzija. Bergmanov film je uzbudljiv, glumci su sjajni, a mi radimo sočnu, emotivnu predstavu koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim – kaže mladi umetnik.

Status stalnog člana BDP-a Benčina je stekao protekle jeseni. S obzirom na to da je do sada bio honorarni saradnik, stali radni odnos mu, kaže, mnogo znači, ne samo u materijalnom smislu, već i kao potvrda dosadašnjeg rada, odnosno kao spoznaja da ovo pozorište i dalje računa na njega kao umetnika.

Petar Benčina je diplomirao 2008. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Dragana Petrovića Peleta. Klasa kojoj pripada, reklo bi se, uspešno krči svoj umetnički put. Tu su pored pomenute Jelene Petrović i Danijela Štajnfeld, Sanja Popović, Nemanja Oliverić, Nebojša Đorđević, Žarko Stepanov, Vladan Milić, Milena Predić i Ivana Popović. Benčina se, kaže, opredelio za glumu od ranog detinjstva. Već sa 11. godina postao je član Dečjeg omladinskog studija Mike Aleksića, a već tada je, tvrdi znao, da će gluma biti i njegovo buduće profesionalno opredeljenje.