Od kaštela ostala samo ruina

Aleksa Šantić, Sombor – Svaku generaciju studenata dr Viktorija Aladžić, docent na Građevinskom fakultetu u Subotici, odvede u posetu kaštelu Fernbah, udaljenom desetak kilometara od naselja Aleksa Šantić pored Sombora. Svaka nova poseta razlog je novom razočarenju i čini se kao poslednja prilika da se vidi jedan od bisera izgrađen u stilu secesije, vojvođanski dvorac koji je početkom 20. veka bio po svojoj arhitekturi, unutrašnjoj organizaciji prostora, ali i bašti koja ga je okruživala zdanje izuzetne lepote.

– Više od pet decenija traje devastacija kaštela i teško je razumeti stepen neodgovornosti i nemara koji su doveli do postepenog razaranja zakonom zaštićene vrednosti – kaže nam Viktorija Aladžić. Kao stručnjak za očuvanje graditeljskog nasleđa Viktorija Aladžić proučavala je istoriju ovog zdanja koje je 1906. godine podigao Karolj Fernbah, potomak čuvene bogate i razgranate veleposedničke porodice koja je širom Vojvodine imala zemlju i kuće. Objekat je podignut kao letnjikovac njegove lepe žene Dore Karačonji, kojoj se zbog lepote i mladosti tepalo „baba” – na mađarskom lutkica, pa otuda i njegov drugi, narodski, naziv Baba Pusta. Radilo se po projektu Režea Hikiša, a zdanje je imalo prostrani ulazni hol, kapelu, kulu sa zvonom koja je bila i osmatračnica sa koje se nadgledalo da žitna polja ne ugrozi požar, gornje odaje govore o raskošnom, udobnom ali ne i prevelikom kaštelu. Sa južne strane izlazilo se na terasu sa stubovima, a odatle pogled je mogao da obuhvati više od sedam hektara engleske bašte sa preko 150 vrsta neobičnog drveća i cveća, sa stazama, bazenima, klupama, proplancima...

Kaštel Fernbah je danas ruina unutar čijih zidova samo tragovi plišanih tapeta, ostaci parketa, radijatora ili roletni govore o udobnosti i lepoti zdanja, a vrt je zarastao u šiblje, neodržavan, zapušten, a vredna stara stabla su posečena, baš kao i noseće grede i stepenice u samom kaštelu koje su korišćene za potpalu. Iako zaštićeno kulturno dobro, ono je od pedesetih godina prošlog veka prebacivano iz ruke u ruku onih koji teško da su mogli da budu njegovi staraoci. Poslednjih godina pripada poljoprivrednom dobru „Aleksa Šantić“, u njemu su devedesetih godina živele izbeglice, a sada je uglavnom naseljen lokalnim Romima.

Poljoprivredno dobro „Aleksa Šantić” obrađuje više od četiri hiljade hektara zemlje, čitavo naselje praktično zavisi od njih, ali briga o kaštelu koji traži ozbiljnu i temeljnu rekonstrukciju prevazilazi njihove moći. Nakon neuspele privatizacije, iz ruku Mileta Jerkovića poljoprivredno dobro je vraćeno Akcijskom fondu, i direktor Aleksandar Marotić kaže da prvi put nakon dugog vremena postoji jasna ideja pretočena u projekat o novoj budućnosti kaštela.

– Urađen je idejni projekat o pretvaranju kaštela u Regionalni centar za razumevanje među mladima. Imali smo podršku Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Potrebno je razraditi taj projekat, a rekonstrukcija i revitalizacija kaštela traže novac koji ćemo nastojati da obezbedimo preko IPA, pretpristupnih fondova Evropske unije – kaže Marotić za „Politiku”. Direktor „Alekse Šantića” očekuje posetu predstavnika Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i televizijske ekipe iz Novog Sada koja će snimiti dokumentarni film o ovom kaštelu. Paralelno sa obnovom kaštela tekla bi i revitalizacija parka.

– IPA projekat mogao bi da se realizuje s partnerima sa hrvatske i mađarske strane. S obzirom na to da je ranije kandidovana i izgradnja puta između naselja Čonoplja i Pačir, koji upravo prolazi pored kaštela, a već se radi put između Baje i Sombora, to su preduslovi da ovo zdanje ne ostane izolovano. Nemamo još predračun koliko bi mogla da košta rekonstrukcija kaštela, ali je jasno da bez pomoći sa strane to nije moguće ostvariti – ističe Marotić.