Од каштела остала само руина

Алекса Шантић, Сомбор – Сваку генерацију студената др Викторија Алаџић, доцент на Грађевинском факултету у Суботици, одведе у посету каштелу Фернбах, удаљеном десетак километара од насеља Алекса Шантић поред Сомбора. Свака нова посета разлог је новом разочарењу и чини се као последња прилика да се види један од бисера изграђен у стилу сецесије, војвођански дворац који је почетком 20. века био по својој архитектури, унутрашњој организацији простора, али и башти која га је окруживала здање изузетне лепоте.

– Више од пет деценија траје девастација каштела и тешко је разумети степен неодговорности и немара који су довели до постепеног разарања законом заштићене вредности – каже нам Викторија Алаџић. Као стручњак за очување градитељског наслеђа Викторија Алаџић проучавала је историју овог здања које је 1906. године подигао Карољ Фернбах, потомак чувене богате и разгранате велепоседничке породице која је широм Војводине имала земљу и куће. Објекат је подигнут као летњиковац његове лепе жене Доре Карачоњи, којој се због лепоте и младости тепало „баба” – на мађарском луткица, па отуда и његов други, народски, назив Баба Пуста. Радило се по пројекту Режеа Хикиша, а здање је имало пространи улазни хол, капелу, кулу са звоном која је била и осматрачница са које се надгледало да житна поља не угрози пожар, горње одаје говоре о раскошном, удобном али не и превеликом каштелу. Са јужне стране излазило се на терасу са стубовима, а одатле поглед је могао да обухвати више од седам хектара енглеске баште са преко 150 врста необичног дрвећа и цвећа, са стазама, базенима, клупама, пропланцима...

Каштел Фернбах је данас руина унутар чијих зидова само трагови плишаних тапета, остаци паркета, радијатора или ролетни говоре о удобности и лепоти здања, а врт је зарастао у шибље, неодржаван, запуштен, а вредна стара стабла су посечена, баш као и носеће греде и степенице у самом каштелу које су коришћене за потпалу. Иако заштићено културно добро, оно је од педесетих година прошлог века пребацивано из руке у руку оних који тешко да су могли да буду његови стараоци. Последњих година припада пољопривредном добру „Алекса Шантић“, у њему су деведесетих година живеле избеглице, а сада је углавном насељен локалним Ромима.

Пољопривредно добро „Алекса Шантић” обрађује више од четири хиљаде хектара земље, читаво насеље практично зависи од њих, али брига о каштелу који тражи озбиљну и темељну реконструкцију превазилази њихове моћи. Након неуспеле приватизације, из руку Милета Јерковића пољопривредно добро је враћено Акцијском фонду, и директор Александар Маротић каже да први пут након дугог времена постоји јасна идеја преточена у пројекат о новој будућности каштела.

– Урађен је идејни пројекат о претварању каштела у Регионални центар за разумевање међу младима. Имали смо подршку Министарства за економију и регионални развој и Канцеларије за локални економски развој. Потребно је разрадити тај пројекат, а реконструкција и ревитализација каштела траже новац који ћемо настојати да обезбедимо преко ИПА, претприступних фондова Европске уније – каже Маротић за „Политику”. Директор „Алексе Шантића” очекује посету представника Покрајинског завода за заштиту споменика културе, као и телевизијске екипе из Новог Сада која ће снимити документарни филм о овом каштелу. Паралелно са обновом каштела текла би и ревитализација парка.

– ИПА пројекат могао би да се реализује с партнерима са хрватске и мађарске стране. С обзиром на то да је раније кандидована и изградња пута између насеља Чонопља и Пачир, који управо пролази поред каштела, а већ се ради пут између Баје и Сомбора, то су предуслови да ово здање не остане изоловано. Немамо још предрачун колико би могла да кошта реконструкција каштела, али је јасно да без помоћи са стране то није могуће остварити – истиче Маротић.