U zemljama regiona više od dva miliona Srba

BEOGRAD- Popis stanovništva u pet država regiona, zakazan za april, pokazaće i formalno-pravno koliko Srba živi na Zapadnom Balkanu, a procenjuje se da ih ima više od dva miliona, izjavio je danas ministar za dijasporu Srđan Srećković.

Ministar je pripadnicima srpske nacionalne zajednice poručio da se na popisu u Mađarskoj, Bugarskoj, Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj izjasne kao Srbi, jer, kako je istakao, nema razloga za strah, s obzirom da je reč o demokratskim i civilizovanim zemljama, članicama EU ili državama koje su na putu da to postanu.

On je precizirao da, prema procenama Ministarstva, u regionu ima oko 2.120.000 Srba, što je više od četvrtine stanovništva Srbije, a najviše ih je u Republici Srpskoj - oko 1,1 milion, dok u Hrvatskoj i Crnoj Gori živi oko 200.000 srpskih državljana.

Pored država koje očekuje popis, podaci o ukupnom broju pripadnika srpskog naroda u regionu odnose se i na Sloveniju i Rumuniju.

Srećković je ukazao da pripadnicima srpske nacionalne zajednice u Albaniji više od pola veka nije bilo omogućeno da se izjasne kao Srbi, ali da se nada da će to na predstojećemo popisu ipak moći. U toj zemlji, prema procenama, živi oko 30.000 Srba.

Kada je reč o drugim zemljama u regionu, statistika iz 2003. godine pokazuje da u Makedoniji ima oko 36.000 državljana Srbije, a procenjuje se da ih sada ima i do 15.000 više.

Ministar je podsetio da, sticajem okolnosti, veliki broj Srba živi van matične države, pa Srbija zato ima jaku i organizovanu nacionalnu zajednicu sa značajnim političkim uticajem u svim zemljama regiona.

Tu prednost treba iskoristiti za jačanje regionalne pozicije Srbije, smatra Srećković. „Podržavamo našu nacionalnu zajednicu da budu lojalni građani zemljama u kojima žive, ali da budu što bolje organizovani, štite svoja prava, a samim tim jačaju i poziciju matične države, koja jeste i mora da bude iza njih”, naveo je ministar.

Srbi su, kada je reč o regionu, konstitutivni narod u Bosni i Hercegovini, a status nacionalne manjine imaju u Mađarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Hrvatskoj, Češkoj i Slovačkoj.

Takav status „priželjkuju” i Srbi u Sloveniji, dok je u Austriji pokrenuta inicijativa da se od tamošnjih vlasti zatraži status nacionalne manjine za više od 300.000 Srba.

Srećković je podsetio da u rasejanju živi skoro četiri miliona Srba. „Više od trećine našeg stanovništva živi u svetu i treba dobro da se zamislimo nad tom činjenicom i ne dozvolimo da u Srbiji prevlada politika koja podstiče ljude da i dalje odlaze”, istakao je on.

Najviše Srba, prema njegovim rečima, ima u Nemačkoj i SAD - između 800.000 i milion, zatim u Švajcarskoj, Austriji, Kanadi i Australiji. „Nema ni jedne ekonomski razvijene i jake zemlje u kojoj ne postoji organizovani oblik naše dijaspore”, istakao je Srećković i naglasio da je u bazi podataka o Srbima u rasejanju, na čijoj izradi Ministarsvo aktivno radi, trenutno registrovano 2.400 udruženja, klubova, saveza.