У земљама региона више од два милиона Срба

БЕОГРАД- Попис становништва у пет држава региона, заказан за април, показаће и формално-правно колико Срба живи на Западном Балкану, а процењује се да их има више од два милиона, изјавио је данас министар за дијаспору Срђан Срећковић.

Министар је припадницима српске националне заједнице поручио да се на попису у Мађарској, Бугарској, Албанији, Македонији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској изјасне као Срби, јер, како је истакао, нема разлога за страх, с обзиром да је реч о демократским и цивилизованим земљама, чланицама ЕУ или државама које су на путу да то постану.

Он је прецизирао да, према проценама Министарства, у региону има око 2.120.000 Срба, што је више од четвртине становништва Србије, а највише их је у Републици Српској - око 1,1 милион, док у Хрватској и Црној Гори живи око 200.000 српских држављана.

Поред држава које очекује попис, подаци о укупном броју припадника српског народа у региону односе се и на Словенију и Румунију.

Срећковић је указао да припадницима српске националне заједнице у Албанији више од пола века није било омогућено да се изјасне као Срби, али да се нада да ће то на предстојећемо попису ипак моћи. У тој земљи, према проценама, живи око 30.000 Срба.

Када је реч о другим земљама у региону, статистика из 2003. године показује да у Македонији има око 36.000 држављана Србије, а процењује се да их сада има и до 15.000 више.

Министар је подсетио да, стицајем околности, велики број Срба живи ван матичне државе, па Србија зато има јаку и организовану националну заједницу са значајним политичким утицајем у свим земљама региона.

Ту предност треба искористити за јачање регионалне позиције Србије, сматра Срећковић. „Подржавамо нашу националну заједницу да буду лојални грађани земљама у којима живе, али да буду што боље организовани, штите своја права, а самим тим јачају и позицију матичне државе, која јесте и мора да буде иза њих”, навео је министар.

Срби су, када је реч о региону, конститутивни народ у Босни и Херцеговини, а статус националне мањине имају у Мађарској, Румунији, Македонији, Хрватској, Чешкој и Словачкој.

Такав статус „прижељкују” и Срби у Словенији, док је у Аустрији покренута иницијатива да се од тамошњих власти затражи статус националне мањине за више од 300.000 Срба.

Срећковић је подсетио да у расејању живи скоро четири милиона Срба. „Више од трећине нашег становништва живи у свету и треба добро да се замислимо над том чињеницом и не дозволимо да у Србији превлада политика која подстиче људе да и даље одлазе”, истакао је он.

Највише Срба, према његовим речима, има у Немачкој и САД - између 800.000 и милион, затим у Швајцарској, Аустрији, Канади и Аустралији. „Нема ни једне економски развијене и јаке земље у којој не постоји организовани облик наше дијаспоре”, истакао је Срећковић и нагласио да је у бази података о Србима у расејању, на чијој изради Министарсво активно ради, тренутно регистровано 2.400 удружења, клубова, савеза.