Vlastizam i drugi virusi

Samoizolacija, u smislu svesne otupljenosti, ignorantnosti i htenja da se ne vidi i ne čuje, poslednji je stadijum česte i samo izbornom smenom lečene bolesti vlastizma. Uporedo sa tom bolešću, kojoj su najpodložniji oni koji su suštinski nedostojni da budu nosioci vlasti kao ideje odgovornog predstavljanja, zastupanja i ostvarivanja interesa građana koji su im poklonili poverenje, razvija se i jedna podvrsta ove bolesti – nekritički odbranizam vlasti. Od ove podvrste najčešće i, naravno, sa najozbiljnijim posledicama obolevaju tzv. nezavisni intelektualci, i uglavnom su pripadnici reda novinara, analitičara, dnevnih medijskih mirođija. I uglavnom su politički oportuni.

Nakon ćutnjom i demonstriranim dignitetom i ozbiljnošću uveličanog mitinga upozorenja ovoj vladi od strane 80.000 pametnih i razumnih ljudi, koje je pozvala, organizovala, i probudila Srpska napredna stranka i stranke koje su joj pomogle u tome, došlo je do erupcije oportunističkih analiza iz svih rovova političke, intelektualne i stručne analize.

Pa tako, svi su se složili da je prijatno iznenađenje za Srbiju što je toliki broj ljudi došao, mirno izrazio svoje nezadovoljstvo i razišao se u tišini. To je dobar ton upućen naprednjacima, za svaki slučaj, pošto su izvesno oni buduća vlast. Ali za najizgledniji slučaj da izbora ne bude do iduće godine, kad će već u zaborav pasti šta su pričali, većina njihovih sveprisutnih analiza je da, u stvari, opozicija predvođena naprednjacima nije ponudila ništa konkretno, u programskom smislu, i da je samo iskoristila socijalno nezadovoljstvo građana Srbije. I naravno, hitno su počeli da se propisuju recepti za oporavak posrnule i unutrašnjim netrpeljivostima zahvaćene koalicione vlade.

Tako smo dobili silne recepte kako da, što bi rekao predsednik Tadić „nacionalna institucija”, Demokratska stranka, ostane na vlasti po svaku cenu. Te mora da se rekonstruiše – to pričaju već dva meseca, ali niko od partijica oko DS-a ne želi da bude rekonstruisani element. Te trebalo bi da povuče pojedine ministre koji su loše radili – kao da ima nekih koji su dobro vodili resorna ministarstva. Te da se nađe zamena za potištenog premijera, a kandidati su ,,jastreb” Šutanovac i novoosnaženi demokrata gradonačelnik. Dobro, oni bar nisu potišteni. Od njihove halabuke i samouverenosti diže vam se kosa na glavi. Te preporučuju DS-u da, dok je vreme, naprave dogovor sa SNS-om oko neke velike i stabilne koalicije. Dobro da još nisu kao Čeda i Dinkić preporučili preokret, u njihovoj varijanti neki zajednički demokratsko-naprednjački. Pa da SNS kao izbeljivač opere sve blato korupcije i krađe ove vlade.

Zaista, tužno je da oni koji optužuju naprednjake za nedostatak ozbiljnog i dugoročnog programa strukturnih i suštinskih promena, sa takvom posvećenošću traže recept za očuvanje vlasti DS-a i njihovih poštapajućih stranaka, a ne traže rešenje za probleme onih koji su na mitingu 5. februara predstavljali nezadovoljstvo cele Srbije.

Pri tom, svako ko prati dnevnu politiku, čita novine, prati aktivnosti stranaka, zna da Srpska napredna stranka i njeni stručni timovi dnevno izlaze, ne samo sa kritikama vlasti, već sa konkretnim planovima i predlozima aktivnosti u oblasti monetarne, fiskalne i socijalne politike, državne politike, investicione politike, u oblasti kulture, spoljne politike itd.

Nije, dakle, problem u nedostatku alternative – alternative ima i ona je jasna, vidljiva i snažna. Problem je u epidemiji već pomenutog vlastizma i pratećeg odbranizma vlasti. A lek je inovativan, a nije ni skup – stiropor. I to u proleće. Lepo vreme za promene.

Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke