Stvaramo novi sistem

U novom sistemu sporta koji je letos počeo da se izgrađuje u Srbiji sportske organizacije krenule su u susret predlogu Zakona o sportu, na koji se već dugo čeka, očekujući da će sistemska rešenja koja on nudi ubrzo postati praksa.  

U tom sistemu Olimpijski komitet Srbije prerastao bi iz "turističke organizacije", koja vodi sportiste na olimpijske igre bez prava da utiče na njihove programe i pripreme, u stožer vrhunskog sporta – sa obavezama, pravima i odgovornošću...

Ivan Ćurković, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije ističe dva važna momenta za definisanje "novog početka".

–Prvi je stručni i prijateljski razgovor i dogovor predstavnika svih relevantnih organizacija u našem sportu uz punu saradnju države, oličene u Ministarstvu prosvete i sporta i njene Uprave za sport. Apsolutnim konsensusom postavili smo nosioce sporta u Srbiji. To su, svako u svom domenu: Ministarstvo i Uprava za sport, Olimpijski komitet Srbije, Sportski savez Srbije, Fakultet sporta i fizičke kulture i Republički zavod za sport. Svako od ovih nosioca sporta ima definisanu ulogu, obeveze i odgovornosti i ako se budemo držali tih principa veoma brzo imaćemo željenu organizaciju sporta, – kaže predsednik Olimpijskog komiteta Srbije.

Drugi momenat je aktivan odnos Vlade prema sportu za šta veliku zaslugu ima ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović, koji je u dnevnim kontaktima sa sportskim radnicima.

– Država je, više no ikad, pokazala konstruktivan odnos prema sportu. Uredba o nacionalnim priznanjima i novčanim nagradama ne predstavlja samo veliku pomoć bivšim asovima osvajačima olimpijskih medalja, već i snažan motiv budućim, a mesto koje su sport i fizička kultura dobili u Ustavu Republike Srbije zaokružili su polaznu platformu za preuređenje sporta. Sport više nije samo briga sportskih organizacija već i celokupne države – od Vlade do lokalne samouprave. To je priznanje sportu, ali i obaveza nas sportskih radnika i sportista da da svoj deo posla odradimo na najbolji mogući način, – smatra Ivan Ćurković.

Uloga države, međutim, ne može se svesti samo na legislativu.

– Da bi svaka od ovih pet poluga sporta u Srbiji preuzeo svoju ulogu potrebno je da ima sve instrumente neophodne za to. Kada je u pitanju Olimpijski komitet Srbije, koji je dosad dobijao iz budžta sredstva samo za svoje golo funkcionisanje (zajedno sa sredstvima Olimpijske Solidarnosti MOK oko 200.000 evra), potrebno je da dobije i sredstva za pripreme olimpijskih kandidata, da bi njegove stručne službe mogle da utiču na to da u Peking stignemo sa što više olimpijaca, i da – na kraju – snosi odgovornost za uspehe i neuspehe. Dve godine ovog olimpijskog ciklusa su prošle, a u 2007. održaće se kvalifikaciona takmičenja u većini sportova. Naši sportisti moraju da ih dočekaju što spremniji, a to će moći ako sredstva iz budžeta stignu uskoro – pre početka priprema za kvalifikaciona takmičenja, – podseća predsednik OKS.

Od velike važnosti biće i da svaki sport, svaki sportski savez pronađe najbolji sistem takmičenja.

– Razumljivo je što u tom segmentu tokom poslednjih godina ima lutanja, koja su bila i plod nedorečenosti u nekadašnjoj zajedničkoj državi. Međutim, naš sport je pokazao izuzetnu vitalnost, pogotovo kada je reč o ekipnim sportovima (slično je i u nekadašnjim jugoslovenskim republikama koje su i dalje veoma uspešne u fudbalu, vaterpolu, rukometu...). Uostalom u našem sportu uvek je postojala disproporcija između ulaganja i osvojenih medalja – u korist ovih drugih i to nije teško dokumentovati.

Predsednik OKS ističe da je pored smanjenja baze našeg vrhunskog sporta došlo i do njenog ruiniranja: