Стварамо нови систем

У новом систему спорта који је летос почео да се изграђује у Србији спортске организације кренуле су у сусрет предлогу Закона о спорту, на који се већ дуго чека, очекујући да ће системска решења која он нуди убрзо постати пракса.  

У том систему Олимпијски комитет Србије прерастао би из "туристичке организације", која води спортисте на олимпијске игре без права да утиче на њихове програме и припреме, у стожер врхунског спорта – са обавезама, правима и одговорношћу...

Иван Ћурковић, председник Олимпијског комитета Србије истиче два важна момента за дефинисање "новог почетка".

–Први је стручни и пријатељски разговор и договор представника свих релевантних организација у нашем спорту уз пуну сарадњу државе, оличене у Министарству просвете и спорта и њене Управе за спорт. Апсолутним консенсусом поставили смо носиоце спорта у Србији. То су, свако у свом домену: Министарство и Управа за спорт, Олимпијски комитет Србије, Спортски савез Србије, Факултет спорта и физичке културе и Републички завод за спорт. Свако од ових носиоца спорта има дефинисану улогу, обевезе и одговорности и ако се будемо држали тих принципа веома брзо имаћемо жељену организацију спорта, – каже председник Олимпијског комитета Србије.

Други моменат је активан однос Владе према спорту за шта велику заслугу има министар просвете и спорта Слободан Вуксановић, који је у дневним контактима са спортским радницима.

– Држава је, више но икад, показала конструктиван однос према спорту. Уредба о националним признањима и новчаним наградама не представља само велику помоћ бившим асовима освајачима олимпијских медаља, већ и снажан мотив будућим, а место које су спорт и физичка култура добили у Уставу Републике Србије заокружили су полазну платформу за преуређење спорта. Спорт више није само брига спортских организација већ и целокупне државе – од Владе до локалне самоуправе. То је признање спорту, али и обавеза нас спортских радника и спортиста да да свој део посла одрадимо на најбољи могући начин, – сматра Иван Ћурковић.

Улога државе, међутим, не може се свести само на легислативу.

– Да би свака од ових пет полуга спорта у Србији преузео своју улогу потребно је да има све инструменте неопходне за то. Када је у питању Олимпијски комитет Србије, који је досад добијао из буџта средства само за своје голо функционисање (заједно са средствима Олимпијске Солидарности МОК око 200.000 евра), потребно је да добије и средства за припреме олимпијских кандидата, да би његове стручне службе могле да утичу на то да у Пекинг стигнемо са што више олимпијаца, и да – на крају – сноси одговорност за успехе и неуспехе. Две године овог олимпијског циклуса су прошле, а у 2007. одржаће се квалификациона такмичења у већини спортова. Наши спортисти морају да их дочекају што спремнији, а то ће моћи ако средства из буџета стигну ускоро – пре почетка припрема за квалификациона такмичења, – подсећа председник ОКС.

Од велике важности биће и да сваки спорт, сваки спортски савез пронађе најбољи систем такмичења.

– Разумљиво је што у том сегменту током последњих година има лутања, која су била и плод недоречености у некадашњој заједничкој држави. Међутим, наш спорт је показао изузетну виталност, поготово када је реч о екипним спортовима (слично је и у некадашњим југословенским републикама које су и даље веома успешне у фудбалу, ватерполу, рукомету...). Уосталом у нашем спорту увек је постојала диспропорција између улагања и освојених медаља – у корист ових других и то није тешко документовати.

Председник ОКС истиче да је поред смањења базе нашег врхунског спорта дошло и до њеног руинирања: