Srbiji preti „crni šengen”?

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel – Zbog naglog porasta broja građana sa pasošima Srbije, koji zahtevaju azil u državama Evropske unije, bezvizni režim putovanja mogao bi da bude suspendovan u junu, saznaje „Politika” iz diplomatskih izvora u Briselu. Mogućnost privremene suspenzije bezviznog režima za građane Srbije i Makedonije biće razmatrana 24. februara na redovnom zasedanju ministara unutrašnjih poslova i pravde EU, na inicijativu Francuske i Holandije.

Prema informacijama iz naših izvora ministri neće na predstojećem zasedanju odlučivati o privremenoj suspenziji, već o mogućnosti da ona bude primenjena po skraćenoj proceduri, ukoliko to bude potrebno.

Najvažniji razlog za ovu inicijativu su najsvežiji zvanični podaci „Evrostata” – statističke agencije EU u kojima je zabeležen nagli porast priliva azilanata iz Srbije u države EU. Prema obrađenim podacima ogroman porast broja azilanata registrovan je u trećem kvartalu prošle godine od čak 173 odsto u odnosu na prethodni kvartal.

U poglavlju izveštaja „Evrostata” pod naslovom „Nagli porast broja zahteva za azil iz Srbije i Makedonije” navedeno je da je neposredno po uvođenju bezviznog režima u prvom kvartalu 2010. godine ukupan broj zahteva za azil iz Srbije bio 3.265. Već u sledećem kvartalu iste godine, od aprila do juna, taj broj je smanjen na 1.685, ali je u trećem kvartalu, od jula do septembra, povećan na rekordnih 4.590 zahteva.

Ako se zna da je broj azilanata u poslednjem kvartalu 2009. bio 1.320, očigledno je da je nagli skok u prvom kvartalu 2010. godine bio posledica ukidanja viza i slobode putovanja u EU. Prva je na ovu pojavu reagovala Belgija u koju je pristigao neočekivano veliki broj azilanata iz Srbije i Makedonije, uglavnom Roma i Albanaca.

Belgija je upozorila EU na „pogubne posledice vizne liberalizacije”, a srpske vlasti su pozvane da reaguju i spreče ovu pojavu što je rezultiralo drastičnim smanjenjem broja zahteva u drugom kvartalu 2010. godine. Srpske vlasti su tada dodatno informisale građane o njihovom pravu da provedu najviše 90 dana u periodu od 180 dana u državama šengenske unije, kao i o tome da nemaju pravo na azil u zemljama EU. Tada je otkriveno i da neki auto-prevoznici i takozvane turističke agencije sa juga Srbije obmanjuju građane i obećavaju im azil u EU. Posle akcije srpskih vlasti izgledalo je da se ovoj pojavi stalo na put.

Zbog čega je u trećem kvartalu prošle godine ponovo došlo do naglog povećanja broja zahteva, teško je reći, ali to može da bude posledica opuštanja i nedovoljne kontrole putnika na graničnim prelazima na koju su se obavezale srpske vlasti. Posebno je alarmantan podatak za poslednji mesec na koji se odnosi statistika – septembar 2010. godine kada je zabeleženo 2.885 zahteva.

Kada budu pristigli zvanični rezultati „Evrostata” za poslednja tri meseca prošle godine saznaćemo da li je broj azilanata iz Srbije i dalje visok ili se možda i povećao. U međuvremenu možemo da samo pretpostavimo da je inicijativa Francuske i Holandije posledica toga da nije smanjen, makar ne u ove dve države.

Kada je reč o azilantima iz Makedonije, njihov broj od poslednjeg kvartala 2009. godine zaključno sa trećim kvartalom prošle godine je 4.265 dok je broj azilanata sa srpskim pasošima 10.850. Broj onih koji su u istom periodu došli sa teritorije Kosova je 13.815, dok azilanata iz Crne Gore nema u statistikama. Podataka još nema ni za građane sa pasošima Albanije i Bosne i Hercegovine, za koje bezvizni režim važi tek nešto manje od dva meseca.

Osim o predlogu za privremenu suspenziju bezviznog režima, ministri EU će 24. februara razgovarati i o mehanizmu monitoringa bezviznog režima za građane svih pet balkanskih država na koje se odnedavno primenjuje bezvizni režim. Odluka EU o ukidanju viza sadrži i napomenu da će primena bezviznog režima biti podvrgnuta kontroli, a sa tim ciljem eksperti iz Brisela boraviće narednog meseca u Beogradu.

Njihov izveštaj trebalo bi da bude predstavljen najkasnije u junu ove godine, a u njemu će pored podataka o broju azilanata biti i podaci o broju osoba koje su eventualno prekoračile rok za legalni boravak u EU, kao i podaci o merama koje vlasti u Srbiji preduzimaju kako bi zaustavile „lažne azilante” pri pokušaju da napuste zemlju.

Kako saznajemo, od velike je važnosti i šta su naše vlasti preduzele protiv onih koji obmanjuju građane i organizuju njihov prevoz u EU. Prema informacijama iz Makedonije tamo je zatvoreno pet agencija koje su organizovale takva putovanja, a protiv njihovih vlasnika pokrenuta je istraga.

U slučaju negativnog izveštaja eksperata za nadgledanje bezviznog režima, prema najlošijem scenariju, moguće je da EU već u junu privremeno suspenduje bezvizni režim za Srbiju i Makedoniju, a to znači da bismo ponovo stajali u redovima za vize ispred evropskih ambasada u Beogradu.

Vladimir Jokanović

-----------------------------------------------------------

Dačić o azilantima

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je krajem prošle godine da bezvizni režim za građane Srbije neće biti ugrožen zbog primedbe da je u toj državi povećan broj azilanata iz Srbije. Dačić je tada rekao da će svi azilanti biti vraćeni iz Belgije.

– Reč je o Albancima s juga Srbije i Makedonije, ali za sada nismo još dobili dovoljno informacija. Po ulasku u Belgiju sa biometrijskim pasošem, oni zatraže azil, a pri tom kažu da nemaju nikakva dokumenta. Mi ćemo reagovati i preventivno i građanima objasniti da azilanti, odnosno lažni azilanti, neće dobiti azil i svi će biti vraćeni na osnovu sporazuma o readmisiji – rekao je Dačić.

Zbog celog problema kontrolisale su se i eventualne promene prebivališta Albanaca sa Kosova i Metohije na jug Srbije, što je rezultiralo većim brojem hapšenja na teritoriji Srbije.

Ispitivalo se da li u celom slučaju ima elemenata kriminala, jer je postojala sumnja da su u posao uključene agencije iz Makedonije koje organizuju autobuski prevoz do Belgije.

Azilanti s juga Srbije i Makedonije odlaze najčešće u Belgiju jer ta država pruža najbolje uslove, između ostalog, poput hotelskog smeštaja. Azilanti navode da nemaju dokumenta ili se pak pozivaju na politički progon.

D. T.

-----------------------------------------------------------

U Srbiju u 2010. vraćeno oko 1.700 lažnih azilanata

U Srbiju je na osnovu sporazuma o readmisiji tokom 2010. godine vraćeno oko 1.700 građana koji su u zemljama EU tražili azil iz ekonomskih razloga, pokazuju podaci Ministarstva za ljudska i manjinska prava Srbije.

Oni su vraćeni u Srbiju pošto je MUP Srbije po skraćenoj i ubrzanoj proceduri, u roku od jednog do dva dana, proverio identitet i status državljanstva i dao saglasnost za njihov povratak u zemlju, navodi se u izjavi i dodaje da prema ocenama EU u Srbiji ne postoji opasnost od političkog proganjanja ili progona po etničkoj osnovi, tako da su motivi za azil isključivo ekonomske prirode.

Beta