Od pasulja do aviona

Bilo je lepo i teklo je tečno. Pa, i „pasulj se krčkao, a svi su prisutni građani pozvani da ga probaju“, kako reče u uvodnom govoru general-major Dragan Kolundžija , načelnik Uprave za operativne poslove Generalštaba VS i komandant manifestacije „Ušće 2011“. Bio sam ne malo zatečen tom sentencom o „pasulju koji se krčka“, naravno nije to bio manevar poput „Slobode 71“ sa 580 tenkova, 45.000 vojnika i 850 padobranaca. Možete li da zamislite kakav se tek u to vreme mogao krčkati pasulj. Na koji niko tada ni mislio nije. Naime, Italijani i NATO bili su tadašnji naš pasulj za krčkanje...

No, prohujalo je to s vihorom, ali poređenja ponekad dobro dođu. Na manevru „Sloboda 71“ ranjenici su u sanitetske helikoptere ukrcavani preko zadnje platforme-rampe helikoptera, a „kampanjola“ sa ranjenicima direktno je ulazila u helikopter. Na „Ušću 2011“ ranjenik je u helikopter Mi-8 unošen preko bočnih vrata. Em sporo, em komplikovano. A sanitetski Mi-8 mora da ima mogućnost ukrcavanja sa zadnje strane.

Pešadijska motorizovana četa, deklarisana za mirovne misije, vozila se na kamionima, veći deo te čete. Vojnici su sedeli na otvorenom delu kamiona sa isturenim „kalašnjikovima“ poput glinenih golubova. Bez ikakve, pa makar i improvizovane, oklopne zaštite. Neverovatno, ko to misli da tako opremljenu pešadiju pošalje u bilo kakvu mirovnu misiju. Jeste da to nije mehanizovana pešadija, već motorizovana, ali ovakvu motorizovanu četu pešadije, na običnim kamionima, u misije u svet ne šalje ni Gvineja Bisao.

Inače je motorizovana pešadija u većini armija sveta već prevaziđena stvar. Pešadija Vojske Srbije mora pod hitno da dobije oklopna vozila „lazar“ i da se potpuno transformiše u mehanizovanu pešadiju. Vreme „lakih“ pešadijskih jedinica je prošlo. Osim ako neko ne želi da opet stvara „lake“ partizanske brigade. To „lake“, zapravo, jeste sinonim za „siromašne“. Ili ideš u mirovne misije adekvatno opremljen, ili ne ideš. U svatove se ne ide bez....

„Ček-pointi“ na vežbi „Ušće 2011“ odrađeni su manje više korektno, smetali su me malo deblji vojnici nego što to dozvoljava tv prenos. Impresivno je bilo uskakanje psa vučjaka kroz prozor automobila, bravo za kerovođu i dresere.

Avijacija je odlično odradila svoj deo posla, sinhronizovani nalet raznih tipova letelica potvrdio je visoki profesionalizam pilota i Vazduhoplovstva u celini. Neko bi možda mogao da postavi i pitanje je li „prava“ vojska zapravo bila u vazduhu i na tehničkom zboru? Jer, na tehničkom zboru bila su izložena borbena sredstva većinom domaće proizvodnje, od najmodernijeg tenka do samohodne artiljerije. Po kvalitetu samohodne artiljerije, dometima i kalibrima od 105 mm, 122 mm i 155 mm, Srbija je u poslednjih nekoliko godina ušla među prvih deset država sveta. Sve rezultat domaće pameti i domaćih tehnologija. Tehnološki najsavršeniji domaći proizvod, avion „lasta 95“, završio je dinamički deo manifestacije bravurama u vazduhu. Premijer Mirko Cvetković ogrnuo je maskirnu vojničku jaknu, poput Milke Planinc na manevru „Sloboda 71“. Istina, ona je tada imala i vojnu bluzu i kapu i opasač. Vrhovni komandant maršal Tito imao je tada čizme i čakšire s crvenim egalizirom. Naš vrhovni komandant Boris Tadić sada je bio obučen u moderan crni poluvojnički komplet. Imao je dostojanstveno i pravo vojničko držanje.