Од пасуља до авиона

Било је лепо и текло је течно. Па, и „пасуљ се крчкао, а сви су присутни грађани позвани да га пробају“, како рече у уводном говору генерал-мајор Драган Колунџија , начелник Управе за оперативне послове Генералштаба ВС и командант манифестације „Ушће 2011“. Био сам не мало затечен том сентенцом о „пасуљу који се крчка“, наравно није то био маневар попут „Слободе 71“ са 580 тенкова, 45.000 војника и 850 падобранаца. Можете ли да замислите какав се тек у то време могао крчкати пасуљ. На који нико тада ни мислио није. Наиме, Италијани и НАТО били су тадашњи наш пасуљ за крчкање...

Но, прохујало је то с вихором, али поређења понекад добро дођу. На маневру „Слобода 71“ рањеници су у санитетске хеликоптере укрцавани преко задње платформе-рампе хеликоптера, а „кампањола“ са рањеницима директно је улазила у хеликоптер. На „Ушћу 2011“ рањеник је у хеликоптер Ми-8 уношен преко бочних врата. Ем споро, ем компликовано. А санитетски Ми-8 мора да има могућност укрцавања са задње стране.

Пешадијска моторизована чета, декларисана за мировне мисије, возила се на камионима, већи део те чете. Војници су седели на отвореном делу камиона са истуреним „калашњиковима“ попут глинених голубова. Без икакве, па макар и импровизоване, оклопне заштите. Невероватно, ко то мисли да тако опремљену пешадију пошаље у било какву мировну мисију. Јесте да то није механизована пешадија, већ моторизована, али овакву моторизовану чету пешадије, на обичним камионима, у мисије у свет не шаље ни Гвинеја Бисао.

Иначе је моторизована пешадија у већини армија света већ превазиђена ствар. Пешадија Војске Србије мора под хитно да добије оклопна возила „лазар“ и да се потпуно трансформише у механизовану пешадију. Време „лаких“ пешадијских јединица је прошло. Осим ако неко не жели да опет ствара „лаке“ партизанске бригаде. То „лаке“, заправо, јесте синоним за „сиромашне“. Или идеш у мировне мисије адекватно опремљен, или не идеш. У сватове се не иде без....

„Чек-поинти“ на вежби „Ушће 2011“ одрађени су мање више коректно, сметали су ме мало дебљи војници него што то дозвољава тв пренос. Импресивно је било ускакање пса вучјака кроз прозор аутомобила, браво за керовођу и дресере.

Авијација је одлично одрадила свој део посла, синхронизовани налет разних типова летелица потврдио је високи професионализам пилота и Ваздухопловства у целини. Неко би можда могао да постави и питање је ли „права“ војска заправо била у ваздуху и на техничком збору? Јер, на техничком збору била су изложена борбена средства већином домаће производње, од најмодернијег тенка до самоходне артиљерије. По квалитету самоходне артиљерије, дометима и калибрима од 105 мм, 122 мм и 155 мм, Србија је у последњих неколико година ушла међу првих десет држава света. Све резултат домаће памети и домаћих технологија. Технолошки најсавршенији домаћи производ, авион „ласта 95“, завршио је динамички део манифестације бравурама у ваздуху. Премијер Мирко Цветковић огрнуо је маскирну војничку јакну, попут Милке Планинц на маневру „Слобода 71“. Истина, она је тада имала и војну блузу и капу и опасач. Врховни командант маршал Тито имао је тада чизме и чакшире с црвеним егализиром. Наш врховни командант Борис Тадић сада је био обучен у модеран црни полувојнички комплет. Имао је достојанствено и право војничко држање.