Samo tri trgovinska lanca primenjuju „Hasap”

Samo tri trgovinska lanca od svih koji posluju u prestonici imaju „Hasap” koji podrazumeva sistem analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka. U potpunosti ga, za sada, primenjuju objekti u sastavu „Delta maksija”, („Maksi” i „Tempo”), „Merkatora S” („Merkator” i „Roda”) i DIS-a, a uvode ga ili postupak privode kraju u „Univereksportu”, „Idei” i „Super Veru”.

Rok koji trgovci imaju da poslovanje usaglase sa „Hasapom” je 10. jun ove godine. U inspekcijama kažu da ovaj sistem nije obaveza samo za proizvođače hrane, već i za prodavce, zbog toga što najveći deo njihovog asortimana čine prehrambeni proizvodi, a u većini velikih objekata i gotova jela.

Ko bude želeo da nastavi da posluje moraće do isteka zakonskog roka (dve godine od donošenja Zakona o bezbednosti hrane, iz juna 2009. godine) da ima u potpunosti uspostavljen „Hasap” sistem.

– „Hasap” sistem smo postavili 2006. godine, a sertifikat smo dobili 2007. godine od austrijske sertifikacione kuće „Quality Austria”. Kako 80 odsto našeg asortimana čine namirnice, svi zaposleni su uključeni u održavanje sistema. Upravljanje smo poverili takozvanom „Hasap” timu koji čine tehnolozi, menadžeri svih kategorija, zaposleni koji se bave sanitarnim nadzorom i tehničkim održavanjem i regionalni menadžeri – objasnila je Vesna Žabić, zadužena za odnose s javnošću u kompaniji „Delta maksi”.

Ista kuća sertifikovala je „Hasap” sistem i u „Merkatoru S”. U kompaniji DIS čiji su hipermarketi uglavnom raspoređeni širom Srbije, a jedan je nedavno otvoren i u Beogradu, kažu da su sredinom 2010. godine uveli sistem analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka.

– Zvaničnom sertifikacijom naš posao nije završen jer smo u obavezi da ceo sistem poslovanja unapređujemo, a da li smo uspeli svakih godinu dana proveravaće stručni tim kuće koja je sertifikovala naše poslovanje – ističe Ivan Šuleić, direktor marketinga DIS-a.

Koliko jedan trgovinski lanac treba da izdvoji za uvođenje „Hasapa” niko ne može da precizira. Reč je postupcima koji dugo traju, a kako pojedini trgovci imaju i po više od 100 objekata širom Srbije, potrebno je puno vremena, ali i sredstava.

Oni koji u potpunosti nisu uveli ovaj standard privode posao kraju. U „Univereksportu” kažu da imaju delimično uveden „Hasap”.

– U toku je postupak potpune primene, a proces će biti završen do zakonski propisanog roka, odnosno do prvog juna 2006. godine. Mi primenu „Hasapa” smatramo kvalitetnim zakonskim rešenjem koje će pružiti sigurnost potrošačima, ali i trgovcima koji sada imaju precizno propisane standarde i procedure za bezbednost hrane – rekla je Olivera Ćirković, pi-ar „Univereksporta”.

U „Super Veru” su završili obuku zaposlenih. Kažu da već duže primenjuju ovaj standard i da je jedino preostao „papirološki” deo posla, što znači da će i u ovom lancu „Hasap” uskoro početi formalno da primenjuju. U trgovinskom lancu „Idea” još nemaju ovaj sistem, ali kažu da će proceduru uvođenja završiti u najkraćem mogućem roku.

S. Despotović

------------------------------------------

Sistem kontrole

U Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede objašnjavaju da je glavni cilj „Hasapa” (analiza opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka) uspostavljanje preventivnog sistema koji osigurava bezbednost hrane u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije.

– Time se doprinosi eliminisanju rizika ili njegovom smanjenju na nivo prihvatljiv po zdravlje ljudi. Umesto tradicionalnog načina kontrole gotovih proizvoda, „Hasap” deluje preventivno tako da se najpre identifikuju rizične tačke proizvodnje, odnosno tačke u tehnološkom procesu u kojima može doći do kontaminacije proizvoda. Prema važećem Zakonu o bezbednosti hrane, predviđeno je da svi koji posluju sa hranom uvedu ovaj sistem do 10. juna ove godine – objasnio je Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata.