EPS traži poskupljenje struje od 1. marta

Upravni odbor Elektroprivrede Srbije usvojio je izmenjeni plan poslovanja te kompanije za 2011. godinu, koji predviđa poskupljenje struje od 1. marta, a za nekoliko dana će biti poznato da li će vlada da odobri poskupljenje električne energije od sledećeg meseca, rečeno je danas Tanjugu u EPS-u.

Upravni odbor EPS-a inače je prethodno bio usvojio plan poslovanja te kompanije za 2011. godinu i krajem decembra ga poslao Vladi Srbije na razmatranje i taj plan je predviđao poskupljenje struje od 1. januara 2011. godine za oko 15 odsto, odnosno za domaćinstva oko 13,6 odsto, objašnjavaju u EPS-u. Pošto struja nije poskupela od 1. januara ove godine, jer vlada nije dala saglasnost na odluku Upravnog odbora EPS-a, EPS je sada morao da menja plan poslovanja, da umanji prihode koji su izostali u dva zimska meseca i da novu cenu uračunava od 1. marta, umesto od 1. januara ove godine.

Da li će struja zaista tada i poskupeti, kako su prethodno najavljivali premijer Srbije Mirko Cvetković i ministar energetike Petar Škundrić, kao i da li će poskupljenje biti svima u istom procentu, znaće se za nekoliko dana, ističu u EPS-u. Agencija za energetiku je procenila da struja za domaćinstva u Srbiji može da poskupi maksimalno 13,5 odsto, a nešto više za ostale kategorije potrošača.

Prosečna cena struje u Srbiji trenutno iznosi pet dinara ili 4,8 evrocenti po kilovat-času, a za domaćinstva 4,9 dinara ili 4,65 evrocenti po kilovat-času. Struja u Srbiji poslednji put je poskupela 1. marta 2010. godine u proseku za 10 odsto. Konačnu odluku o promeni cene struje u Srbiji donosi vlada, na predlog Agencije za energetiku i na zahtev EPS-a.

Prema Predlogu novog zakona o energetici, odluku o poskupljenju ili pojeftinjenju struje u Srbiji od 2012. godine donosiće Agencija za energetiku.

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je juče u Požarevcu da je stav centralne banke da struja ne sme da poskupi u martu, već u aprilu, i da to povećanje mora biti manje od traženog.

NBS očekuje da će međugodišnja inflacija dostići najviši nivo sredinom prvog polugodišta, najviše zbog rasta regulisanih cena i cena hrane, rekao je Šoškić i dodao da bi preduzete mere monetarne politike, kao i očekivana stabilizacija cena hrane, trebalo da dovedu do pada inflacije u drugoj polovini godine, tako da bi se krajem 2011. ona kretala oko gornje granice cilja.

Guverner je na tribini „Monetarna politika u 2011. godini”, održanoj u Požarevcu, u organizaciji Regionalne privredne komore i NBS, istakao da su inflaciona očekivanja stabilizovana, dok je aktuelno jačanje dinara rezultat pada premije rizika zemlje i povećanog interesovanja stranih investitora za ulaganje u dinar.

Na osnovu analiza aktuelnih ekonomskih kretanja i februarske projekcije inflacije, u narednom periodu pre može da dođe do povećanja ili zadržavanja na sadašnjem nivou, nego do smanjenja referentne kamatne stope, ukazao je Šoškić.

Prema njegovim rečima, ključni izazovi monetarne politike u narednom periodu su „usidravanje” inflacionih očekivanja, „kresanje” kontrolisanih cena, smanjivanje „volatilnosti” cena poljoprivrednih proizvoda i sprovođenje dogovorene fiskalne politike i strukturnih reformi.

U svojim projekcijama NBS predviđa ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na oko tri odsto u 2011. godini, koji će, u najvećoj meri, biti zasnovan na rastu investicija, a u manjoj meri i na neto izvozu i potrošnji, naglasio je Šoškić.

Očekuje se da će biti nastavljen brži rast izvoza od uvoza, što bi trebalo da utiče da deficit tekućeg računa ostane nizak – oko 7,1 odsto BDP, rekao je on.

„Očekujemo da će preduzeća u 2011. godini, pre svega, koristiti domaće izvore finansiranja i da će se rast učešća dinarskih u ukupnim kreditima nastaviti”, rekao je Šoškić i dodao da NBS preduzima sve neophodne mere iz svoje nadležnosti kako bi se obezbedilo da inflacija u srednjem roku bude u granicama cilja. „Investicije su izlaz iz ove situacije, one donose nova radna mesta, a siva ekonomija mora biti iskorenjena. Jeftinija država i viši standard stanovništva moraju biti stalna briga, a MMF nam je u tome veliki oslonac”, rekao je guverner.

Tanjug