SRBIJA JE BARUTANA

Pre mnogo godina, ubistvo vojnika na spavanju u kasarni JNA u Paraćinu nagovestilo je kraj Jugoslavije. U međuvremenu se dogodilo mnogo toga, od promena imena države i vojske do geografije zemlje, ali očito i do statusa i tretmana armije na ovim prostorima. Ako bi u nekadašnjoj državi Jugoslaviji došlo do havarije vojnog aviona, ili bi grupa vojnika odbila da uzme hranu, jer, eto, desilo se da tog dana nije bilo dovoljno voća, o tome bi informaciju u najkraćem roku imao i vrhovni komandant, a smene krivaca doživljavale su se kao prirodna stvar nečije odgovornosti. Objektivne ili subjektivne, i nije bilo važno. Vojnici odbili da uzmu jabuke umesto narandži? Pa za to se smenjuje komandant divizije. Nikada u istoriji bivše SFRJ nije se dogodilo da eksplodira 1000 tona municije.

Ali, to je bilo, je l′ te, "vreme mraka i nenarodne diktature", pa je državni mehanizam i bio tako efikasan, ali smo svi mi bili slepi. Sada u demokratiji, kada smo napokon svi progledali, eto nama vatrometa granata i bombi u praskozorje da svi sve možemo još bolje da vidimo. Od Paraćina do Jagodine i Ćuprije. Mora da su bunovni ljudi pomislili da je NATO opet stigao u goste, šta li smo sada zgrešili...

Za vreme Drugog svetskog rata železnička pruga Beograd–Zagreb, i pored svih partizanskih diverzija i napada, bila je u prekidu samo 48 sati, sada na početku trećeg milenijuma autoput Beograd–Niš u prekidu je već više od 28 sati zbog eksplozije vojnog skladišta u Paraćinu. Je li to ta čuvena sintagma pisaca Nacrta strategije nacionalne bezbednosti o tome da Srbija mora da napusti "izolovano profilisanu bezbednost". Ko će da brine o našim skladištima municije, ako ne mi sami? Amerikanci, Britanci, ili Danci? Da nije možda "izolovano profilisana bezbednost" u koliziji sa bezbednošću građana koji žive "sred pušaka i bajoneta", da ne kažemo bombi? Živi li to Srbija na buretu baruta, a da mi, zapravo, i ne znamo? Od nas se to krije?

Kako da Srbija postane izvoznik bezbednosti kada hiljadu tona municije odleti u vazduh, pa kamiondžije iz Grčke, Makedonije, Turske i Irana ne mogu bezbedno da koriste autoput? Ti su ljudi ogorčeni, kamiondžije plaćaju penale ako zakasne sa isporukama robe i to nam neće biti dobra preporuka za ulazak u EU. Zamislite, hoćemo u Uniju, ali nam pored glavnog autoputa, glavne drumske saobraćajnice ka jugu Evrope iznenada eksplodira hiljadu tona municije. Mala, taktička atomska bomba. A mi još grdimo onog zlog diktatora u Severnoj Koreji koji je svoju bombu isprobao ispod zemlje i nije nikoga probudio!

Kako to da donacije američke ambasade, koje su korišćene za uništavanje protivavionskih raketa tipa "strela" i nagaznih mina nikada nisu iskorišćene i za poboljšanje uslova uskladištenja municije i ubojnih sredstava u Srbiji? Jer, NATO nam je 1999. smanjio vojni skladišni prostor, pa bi bio i red da nam ga vrati na neku vrstu pristojnog nivoa. Da ne letimo u vazduh u praskozorje.

U silnoj želji da što pre uđemo u Partnerstvo za mir i kasnije u NATO, neki kao da su zaboravili na bezbednost sopstvenih građana. Od svih smotri, vežbi i parada specijalnih jedinica koje, je l′ te, možemo da uputimo na sve četiri strane sveta, u sva krizna područja da tamo povećaju bezbednost, niko od odgovornih ljudi Ministarstva odbrane da stigne da malo zaviri i po vojnim skladištima, koja čuvaju po dva vojnika na redovnom služenju vojnog roka, dva vojnika po ugovoru, jedan, ili dva podoficira. Ostali su na civilnom služenju u pozorištima, ili bibliotekama...

Kada je bilo koji zapadni ambasador, ne mora uvek američki, posetio neko skladište municije da vidi da li to Srbija čuva ubojna sredstva po standardima NATO? Po standardima EU? Pokazao interes za tako nešto? Kada su, uostalom, takva skladišta posećivali i naši vojni rukovodioci? Naravno, nije medijski atraktivno. Atraktivnije je i politički isplativije slikati se sa stranim ambasadorima po svečanim smotrama. Dokle ćemo bezbednost naših građana tretirati kao manje važnu od bezbednosti svetskih naftnih tajkuna u Avganistanu? Tačno se zna ko određuje prioritete u trošenju i korišćenju vojnog budžeta Srbije. Upravo taj ko određuje prioritete odgovoran je i za eksploziju u Paraćinu. Jer, godinama se već upozorava na stanje baruta u magacinima. Kao da smo još u turskom dobu, Srbija je barutana.