Prekobrojni poslanici

Manje poslanika u Skupštini Srbije je ideja koju je javnost Srbije uvek lako prihvatala. Činili su to na svoj način i neki šefovi poslaničkih klubova vladajuće koalicije. Njihova popustljivost je uvek bila posledica medijske buke oko poslaničkih plata. Izračunato je da poslanik može mesečno da zaradi oko 200.000 dinara i to bez troškova putovanja, regresa, naknade za odvojeni život, naknade troškova za obrazovanje... Drugi račun je pokazao da su parlamentarne stranke za osam meseci ove godine dobile iz budžeta 2,56 miliona evra. Za neke predstavnike vladajućih partija ovaj trošak je "sitnica za budžet".

Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka, cinično primećuje da kad god političari počnu da pričaju kako ljudi treba da se prihvate rizika, da menjaju posao, da zarade na produktivnosti, onda sebi povećaju plate.

Gramzivost partija i poslanika smeta većini birača koji poslaničko mesto doživljavaju kao nagradu za poslušnost. Zato će se većina njih složiti sa načinom na koji dr Slaviša Orlović, docent na Fakultetu političkih nauka, opisuje kako javnost vidi odnos partija i poslanika: "Važno je situirati partijske ’gladijatore’, nagraditi lojalnost, obezbediti egzistenciju i omogućiti prestiž i promociju koje nudi i pruža institucija narodnog poslanika". Za razliku od javnosti, političari iz sada vladajućih stranaka misle da je možda sasvim dovoljno da u Skupštini bude 150 poslanika, ali isključivo zbog veće efikasnosti.

Za pisce ustava uopšte nije bilo dileme koliko poslanika treba da ima Narodna skupština. Isto kao do sada 250. Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnost Srbija", deli utisak da pitanje broja poslanika u Skupštini izgleda nije bilo predmet ozbiljne rasprave kada je donošen ustav. Po njemu, najmanje što je moglo da se uradi jeste da tu brojku nije trebalo cementirati ustavom jer se tako sugeriše da neće da se menja ni broj birača.

Broj birača jeste jedan od kriterijuma na osnovu kojih se pravi računica koliko treba da bude poslanika u skupštini. Činjenica da je Skupština Srbije imala 250 poslanika kada su u nju dolazili i poslanici sa Kosova i da Predlog ustava ne računa na tu mogućnost, nije izazvala smanjenje broja poslanika zbog smanjenja broja birača, odnosno stanovnika.

Za izračunavanje broja poslanika ne uzima se broj birača nego stanovnika. Docent dr Slaviša Orlović sa FPN kaže da "veličina zakonodavnog tela teži okvirno kubnom korenu broja stanovnika. Za naše uslove to bi bilo oko 200 poslanika".

Kako je u našem okruženju? Orlović navodi da Hrvatski sabor ima najmanje sto, a najviše 160 poslanika, a sada ih ima 152, ili jednog predstavnika na 29.387 građana, kojih je ukupno 4.437.460. Slovenija ima 130 poslanika, 90 u Donjem i 40 u Gornjem domu. Slovenija ima 1.988.000 stanovnika a jedan poslanik ide na 15.292 građana. Bugarska ima 240 poslanika, jedan ide na 34.029 stanovnika od ukupno 8.167.000 građana. Austrija ima 183 poslanika, jedan ide na 44.251 stanovnika od ukupno 8.098.000. Mađarska ima 386 poslanika, jedan ide na 25.963 građana od ukupno 10.022.000 stanovnika. U Srbiji sa oko 7,5 miliona stanovnika jedan poslanik dođe na približno oko 30.000.

Ovi podaci pokazuju da Skupština Srbije ne bi izgubila na reprezentativnosti ako bi imala 200 poslanika. Zbog poređenja treba podsetiti da niko nije rekao da je Skupština državne zajednice Srbija i Crna Gora bila nereprezentativna iako je imala 126 poslanika. Odsustvo takvih primedaba sasvim je u skladu sa stavovima teorije parlamentarizma koje u dve rečenice iskazuje Orlović "Sa povećanjem broja članova parlamenta povećava se i njegova srazmernost ili proporcionalnost. Ovo naročito važi do sto mesta, a iznad tog broja manje utiče".

Razlog više za smanjenje broja poslanika je odredba Predloga ustava da mandati pripadaju partijama, što u našim uslovima najčešće znači da se glasa kako kaže predsednik stranke, odnosno šef poslaničkog kluba. Zoran Stojiljković kaže: "U proporcionalnom sistemu bilo bi dovoljno od 130 do 150 poslanika, jer šef poslaničkog kluba odlučuje kako će se glasati. Zato bi trebalo razmišljati o smanjenju broja poslanika". Isto kaže i Nemanja Nenadić: "U novim okolnostima položaj poslanika je takav da pravo raspolaganja njihovim mandatom imaju partije, pa se gubi potreba za velikim brojem poslanika".

Orlović svemu dodaje još jedan razlog za smanjenje broja poslanika. On kaže: "Poslanici su sami dali neke indikacije o mogućnostima rada parlamenta u užem sastavu. Svojim Poslovnikom Skupština je kvorum svela na trećinu, rasprava se može voditi "bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika" a kvorum za glasanje je 126, osim nekih pitanja kao što je promena ustava".

Može se navoditi još razloga za manji broj poslanika, ali u ovom trenutku partije ih neće slušati. Važnije je za njih da nađu dobro plaćeni posao svojim najvernijim članovima.