Прекобројни посланици

Мање посланика у Скупштини Србије је идеја коју је јавност Србије увек лако прихватала. Чинили су то на свој начин и неки шефови посланичких клубова владајуће коалиције. Њихова попустљивост је увек била последица медијске буке око посланичких плата. Израчунато је да посланик може месечно да заради око 200.000 динара и то без трошкова путовања, регреса, накнаде за одвојени живот, накнаде трошкова за образовање... Други рачун је показао да су парламентарне странке за осам месеци ове године добиле из буџета 2,56 милиона евра. За неке представнике владајућих партија овај трошак је "ситница за буџет".

Зоран Стојиљковић са Факултета политичких наука, цинично примећује да кад год политичари почну да причају како људи треба да се прихвате ризика, да мењају посао, да зараде на продуктивности, онда себи повећају плате.

Грамзивост партија и посланика смета већини бирача који посланичко место доживљавају као награду за послушност. Зато ће се већина њих сложити са начином на који др Славиша Орловић, доцент на Факултету политичких наука, описује како јавност види однос партија и посланика: "Важно је ситуирати партијске ’гладијаторе’, наградити лојалност, обезбедити егзистенцију и омогућити престиж и промоцију које нуди и пружа институција народног посланика". За разлику од јавности, политичари из сада владајућих странака мисле да је можда сасвим довољно да у Скупштини буде 150 посланика, али искључиво због веће ефикасности.

За писце устава уопште није било дилеме колико посланика треба да има Народна скупштина. Исто као до сада 250. Немања Ненадић, програмски директор "Транспарентност Србија", дели утисак да питање броја посланика у Скупштини изгледа није било предмет озбиљне расправе када је доношен устав. По њему, најмање што је могло да се уради јесте да ту бројку није требало цементирати уставом јер се тако сугерише да неће да се мења ни број бирача.

Број бирача јесте један од критеријума на основу којих се прави рачуница колико треба да буде посланика у скупштини. Чињеница да је Скупштина Србије имала 250 посланика када су у њу долазили и посланици са Косова и да Предлог устава не рачуна на ту могућност, није изазвала смањење броја посланика због смањења броја бирача, односно становника.

За израчунавање броја посланика не узима се број бирача него становника. Доцент др Славиша Орловић са ФПН каже да "величина законодавног тела тежи оквирно кубном корену броја становника. За наше услове то би било око 200 посланика".

Како је у нашем окружењу? Орловић наводи да Хрватски сабор има најмање сто, а највише 160 посланика, а сада их има 152, или једног представника на 29.387 грађана, којих је укупно 4.437.460. Словенија има 130 посланика, 90 у Доњем и 40 у Горњем дому. Словенија има 1.988.000 становника а један посланик иде на 15.292 грађана. Бугарска има 240 посланика, један иде на 34.029 становника од укупно 8.167.000 грађана. Аустрија има 183 посланика, један иде на 44.251 становника од укупно 8.098.000. Мађарска има 386 посланика, један иде на 25.963 грађана од укупно 10.022.000 становника. У Србији са око 7,5 милиона становника један посланик дође на приближно око 30.000.

Ови подаци показују да Скупштина Србије не би изгубила на репрезентативности ако би имала 200 посланика. Због поређења треба подсетити да нико није рекао да је Скупштина државне заједнице Србија и Црна Гора била нерепрезентативна иако је имала 126 посланика. Одсуство таквих примедаба сасвим је у складу са ставовима теорије парламентаризма које у две реченице исказује Орловић "Са повећањем броја чланова парламента повећава се и његова сразмерност или пропорционалност. Ово нарочито важи до сто места, а изнад тог броја мање утиче".

Разлог више за смањење броја посланика је одредба Предлога устава да мандати припадају партијама, што у нашим условима најчешће значи да се гласа како каже председник странке, односно шеф посланичког клуба. Зоран Стојиљковић каже: "У пропорционалном систему било би довољно од 130 до 150 посланика, јер шеф посланичког клуба одлучује како ће се гласати. Зато би требало размишљати о смањењу броја посланика". Исто каже и Немања Ненадић: "У новим околностима положај посланика је такав да право располагања њиховим мандатом имају партије, па се губи потреба за великим бројем посланика".

Орловић свему додаје још један разлог за смањење броја посланика. Он каже: "Посланици су сами дали неке индикације о могућностима рада парламента у ужем саставу. Својим Пословником Скупштина је кворум свела на трећину, расправа се може водити "без обзира на број присутних народних посланика" а кворум за гласање је 126, осим неких питања као што је промена устава".

Може се наводити још разлога за мањи број посланика, али у овом тренутку партије их неће слушати. Важније је за њих да нађу добро плаћени посао својим највернијим члановима.