Kultura pod paskom Mađara, Bunjevaca, Hrvata i Roma

Subotica – Desetak tačaka skinuto je sa dnevnog reda ovonedeljne sednice gradske skupštine na zahtev opozicionog Saveza vojvođanskih Mađara jer prema njihovoj oceni skupštinska većina (DS, DSS, SPS i URS) nije dobro pripremila materijal za ulazak nacionalnih veća u upravne odbore ustanova kulture.

Pionirski posao po kome manjine imaju pravo na svoj glas u upravljačkim telima u kućama kulture vraćen je na početak, iako su sva četiri nacionalna saveta sa sedištem u Subotici (mađarski, bunjevački, hrvatski, romski) još u oktobru predala spisak ustanova za koje smatraju da su od posebnog interesa za određenu manjinu.

– Grad ništa nije uradio po pitanju uključivanja manjina u upravne odbore ustanova, a sada su odbornicima ponudili manjkavo rešenje – kaže za „Politiku” dr Tamaš Korhec, predsednik Mađarskog nacionalnog saveta. On smatra da je odluka Gradskog veća, da se nacionalnim savetima uskrati pravo da imaju svoje predstavnike u ustanovama kulture – uvredljiva.

– To je jedna proizvoljna odluka bez zakonskog osnova gde Gradsko veće sebe stavlja u ulogu vrhovnog arbitra o tome šta jeste i šta može biti od interesa za očuvanje kulture vojvođanskih Mađara. Nacionalni savet za to ima direktan izborni legitimitet i ovakva odluka protivi se i zdravom razumu i uvredljivo je da oni ne dozvoljavaju prisustvo Mađarskog nacionalnog saveta u bioskopu „Aleksandar Lifka” ili Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, a odluku donose u Gradskoj kući, koja predstavlja jedan od najlepših primera mađarske secesije – objašnjava Korhec.

Pred odbornicima je bilo donošenje odluke da se prisustvo predstavnika manjinskih nacionalnih saveta dozvoljava samo u Narodnom pozorištu, Gradskoj biblioteci, Gradskom muzeju, Dečjem pozorištu i Pozorištu „Dežo Kostolanji”. Za neke od ustanova kulture svoj interes su iskazala gotova sva četiri nacionalna saveta sa sedištem u Subotici, i Ljubica Kiselički, pomoćnik gradonačelnika za oblast prosvete i kulture, kaže da je nakon konsultacije sa nadležnim ministarstvima napravljen predlog gde u ove upravne odbore zainteresovane manjine treba da među sobom izaberu jednog kandidata koji bi predstavljao sve njih. U još šest ustanova kulture prisustvo manjina, prema mišljenju pomoćnice Kiselički i Gradskog veća, nije potrebno jer one po svojoj delatnosti brinu o zaostavštini i kulturi svih.

Gradonačelnik Saša Vučinić i Ljubica Kiselički su na skupštinskom zasedanju branili ovaj predlog rečima da se nalaze u jednoj specifičnoj situaciji kada se usred mandata menja sastav upravnog odbora koji uvek odražava odnos političkih snaga uspostavljen na izborima. Ukoliko u neku ustanovu kulture sva četiri nacionalna saveta daju predstavnika u upravni odbor menja se politička volja građana, i upravljanje predaje nacionalnim savetima iako je grad osnivač ustanova.

Dodatnu dimenziju ovom problemu dao je odbornik Gojko Radić (SNS) koji je upitao ko će onda u upravnim odborima da brine o interesima 50.000 Subotičana koji nisu članovi nijednog nacionalnog saveta.

Kako će izgledati rukovođenje ustanovom u skladu sa zahtevima nacionalnih saveta, pogotovo zato što su Zakon o kulturi i Zakon o nacionalnim savetima u koliziji, ne može još da pretpostavi ni Dragan Rokvić, direktor Gradske biblioteke u Subotici.

– Ovo je verovatno istorijski i pravni presedan jer do sada u Vojvodini i Srbiji nije bila poznata ovakva praksa gde se država odrekla prava da u određenoj oblasti uređuje rad i to diskreciono pravo prepustila nacionalnim manjinama. Predstavnicima nacionalnih saveta koji su najavili da imaju poseban interes za rad Biblioteke naglasio sam da mi za svoj rad, po hijerarhiji, odgovaramo isključivo Matici srpskoj – kaže Rokvić.

Aleksandra Isakov

------------------------------------------

Nas neće Hrvati predstavljati

Gradsko veće svojim predlogom od nacionalnih zajednica traži da se dogovore o jednom predstavniku koji bi sva četiri nacionalna saveta zastupao u jednoj ustanovi kulture. Za dr Tamaša Korheca taj predlog nije dobro obrazložen jer se ne kaže šta će biti ako se nacionalni saveti ne dogovore, niti utvrđuje kriterijume za izbor tog pojedinca.

– Nas nikada neće moći da predstavljaju Hrvati. Mi od svog zakonskog prava nećemo odustati i naša prava nam ne može uskratiti ni ministarstvo ni lokalna samouprava – kategoričan je, s druge strane, Blaško Gabrić, predsednik Bunjevačkog nacionalnog saveta.