Brodvej i kako ga osvojiti

U predstavi „Producenti” po tekstu Mela Bruksa i Tomasa Mihena na muziku i sa songovima Mela Bruksa koju su na sceni Teatra na Terazijama, po originalnoj režiji i koreografiji Suzane Stroman, postavili Jug Radivojević kao reditelj i Igor Barberić kao koreograf nedostaje samo pop sa bradom! Bogata, raskošna, mnogoljudna predstava. Za svakoga ponešto: za mlade, za stare, za one koji bi da se kikoću, za one koji bi da misle i pitaju se, za one koje lepota i nagota zavode, i za one koji su skloniji politici i ideologiji. Vašar, buran, bučan, ali ne i razbucan! Na vašaru, dabome, svašta: svirke, igre, komendijanja, suza, kukanja, volje i želje da se u životu uspe i ispne što više i parodija na producente uspeha i lovce na lovu!

Sve je to Jug Radivojević dobro zamesio, a kostimograf Marina Medenica obojila, iscrtala bujnim, i burnim i brojnim bojama i tonovima. Scena Aleksandra Denića pokretljiva, pogodna za transformacije na koje tekst Mela Bruksa i Tomasa Mihena – računa.

Ritam, hitanje, užurbanost, igranje do poslednjeg daha, pored reditelja i glumaca diktirala je i muzika, čas odsečna, čas parodično lirska i meka. Muzika Mela Bruksa i orkestar Pozorišta na Terazijama kojim je dirigovao Milan Nedeljković. Po pravilu i tradiciji mjuzikl brodvejskog tipa je zabavan, atraktivan, pevljiv, zavodljiv. Nema glava da te boli! Mel Bruks, Tomas Mihen, reditelj Jug Radivojević sa saradnicima hteo je zabavnu predstavu, mjuzikl ali i parodiju stila na Brodveju oblikovanog mjuzikla. Nema te stvari pa ni među umetničkim veštinama i žanrovima u kojoj nema i pomalo kiča, igre, paradoksa.

„Producenti” u režiji Juga Radivojevića su i raskošan i mnogoljudan, dinamičan, šarenolik mjuzikl, ali i parodija mjuzikla i njegovih šablona. Reditelj kostimom i muzikom podvlači ideološku dimenziju „Producenata” i njihovu često pustu želju da zgrnu gomile para.

Svi ovi obrti bogate „Producente”, mjuzikl u kome srećemo i glumce za koje nismo očekivali da će se ovako spretno snaći u žanru u kome uopšte dosad nisu igrali ili su igrali retko. Glavni oslonac „Producenata” čine Slobodan Stefanović kao Blum i Nebojša Dugalić kao Maks. Dugalić se dobro snalazio u komičnim, parodičnim i pevačkim tonovima, dok je Slobodan Stefanović mnoge iznenadio svojim pevačkim mogućnostima. Reč je o mjuziklu koji je uspeo kao film (1968) i kao predstava. Možda pre svega zato što poseduje duh koji mjuzikl nosi, ali i kritičnost, parodičnost koja slatkoću tradicionih mjuzikala podriva. Na sceni su zajedno lepota tela i glasa, ali i jedna vrsta podsmeha kao da prati sve te mjuzikholske ujdurme. Lepo pevanje, horovi baba i devojaka u cvetu, skupine lepih dugih nogu i pogrbljenih leđa.

A onda politički kič karikature Hitlera Staljina, Čerčila. Političke retorike, simbolike, mode, heraldike. Baš kao da je čitav ovaj svet jedan ne osobito prefinjen mjuzikl, život koji sebe podriva, tragedija koja se gubi u komediji, i komičnost iz koje izrasta nesavladiva ljudska potreba da uspe i da bude priznat. Mjuzikl kao metafora sveta u kome živimo, melanž gluparenja, neizbežna starost i žuđena lepota, mladost i uspeh. Tužno i veselo, ali i oštro, pa onda lirično, gotovo plačljivo. Sve je to život; i ti horovi starica i neuspeli producenti i komični, sitni izvođači svakojakih pozorišnih radova. U inscenaciji Juga Radivojevića „Producenti” su i idila, ali pre svega duhovita rugalica čoveku kao producentu uspeha po svaku cenu.

U mnogoljudnom ansamblu istaknimo još uvek živahnog i duhovitog Nikolu Simića kao neuspelog gej reditelja, Andriju Miloševića kao Franca, Jelenu Jovičić kao Ulu, Miroljuba Turajliju kao Karmen Gija.

Iako podugačka, predstava na Terazijama će vas svakako zasmejati i razgaliti.