Бродвеј и како га освојити

У представи „Продуценти” по тексту Мела Брукса и Томаса Михена на музику и са сонговима Мела Брукса коју су на сцени Театра на Теразијама, по оригиналној режији и кореографији Сузане Строман, поставили Југ Радивојевић као редитељ и Игор Барберић као кореограф недостаје само поп са брадом! Богата, раскошна, многољудна представа. За свакога понешто: за младе, за старе, за оне који би да се кикоћу, за оне који би да мисле и питају се, за оне које лепота и нагота заводе, и за оне који су склонији политици и идеологији. Вашар, буран, бучан, али не и разбуцан! На вашару, дабоме, свашта: свирке, игре, комендијања, суза, кукања, воље и жеље да се у животу успе и испне што више и пародија на продуценте успеха и ловце на лову!

Све је то Југ Радивојевић добро замесио, а костимограф Марина Меденица обојила, исцртала бујним, и бурним и бројним бојама и тоновима. Сцена Александра Денића покретљива, погодна за трансформације на које текст Мела Брукса и Томаса Михена – рачуна.

Ритам, хитање, ужурбаност, играње до последњег даха, поред редитеља и глумаца диктирала је и музика, час одсечна, час пародично лирска и мека. Музика Мела Брукса и оркестар Позоришта на Теразијама којим је дириговао Милан Недељковић. По правилу и традицији мјузикл бродвејског типа је забаван, атрактиван, певљив, заводљив. Нема глава да те боли! Мел Брукс, Томас Михен, редитељ Југ Радивојевић са сарадницима хтео је забавну представу, мјузикл али и пародију стила на Бродвеју обликованог мјузикла. Нема те ствари па ни међу уметничким вештинама и жанровима у којој нема и помало кича, игре, парадокса.

„Продуценти” у режији Југа Радивојевића су и раскошан и многољудан, динамичан, шаренолик мјузикл, али и пародија мјузикла и његових шаблона. Редитељ костимом и музиком подвлачи идеолошку димензију „Продуцената” и њихову често пусту жељу да згрну гомиле пара.

Сви ови обрти богате „Продуценте”, мјузикл у коме срећемо и глумце за које нисмо очекивали да ће се овако спретно снаћи у жанру у коме уопште досад нису играли или су играли ретко. Главни ослонац „Продуцената” чине Слободан Стефановић као Блум и Небојша Дугалић као Макс. Дугалић се добро сналазио у комичним, пародичним и певачким тоновима, док је Слободан Стефановић многе изненадио својим певачким могућностима. Реч је о мјузиклу који је успео као филм (1968) и као представа. Можда пре свега зато што поседује дух који мјузикл носи, али и критичност, пародичност која слаткоћу традиционих мјузикала подрива. На сцени су заједно лепота тела и гласа, али и једна врста подсмеха као да прати све те мјузикхолске ујдурме. Лепо певање, хорови баба и девојака у цвету, скупине лепих дугих ногу и погрбљених леђа.

А онда политички кич карикатуре Хитлера Стаљина, Черчила. Политичке реторике, симболике, моде, хералдике. Баш као да је читав овај свет један не особито префињен мјузикл, живот који себе подрива, трагедија која се губи у комедији, и комичност из које израста несавладива људска потреба да успе и да буде признат. Мјузикл као метафора света у коме живимо, меланж глупарења, неизбежна старост и жуђена лепота, младост и успех. Тужно и весело, али и оштро, па онда лирично, готово плачљиво. Све је то живот; и ти хорови старица и неуспели продуценти и комични, ситни извођачи свакојаких позоришних радова. У инсценацији Југа Радивојевића „Продуценти” су и идила, али пре свега духовита ругалица човеку као продуценту успеха по сваку цену.

У многољудном ансамблу истакнимо још увек живахног и духовитог Николу Симића као неуспелог геј редитеља, Андрију Милошевића као Франца, Јелену Јовичић као Улу, Мирољуба Турајлију као Кармен Гија.

Иако подугачка, представа на Теразијама ће вас свакако засмејати и разгалити.