Ulepšavanje završnih računa preduzeća

Do kraja februara biće dovršeni završni računi većine preduzeća. Njima, znamo, treba da se realno odmeri poslovni uspeh i vrednost imovine i dugovanja preduzeća. Te informacije i obračuni moraju da budu iskazani na standardizovan način kako bi mogli pouzdano da se koriste. Za tu svrhu izgrađeni su međunarodni računovodstveni standardi, pa je i naš Zakon o računovodstvu i reviziji propisao formalno njihovu primenu. Ali je i ostavio mogućnost da podzakonskim aktima tri različite institucije propišu preciznije kako se na jednoobrazan način evidentira imovina i sve transakcije na propisanim kontima, što već ponegde remeti primenu međunarodnih računovodstvenih standarda kod nas. To remećenje dalje olakšava okolnost da tri različite institucije propisuju knjiženja za preduzeća, preduzetnike i zadruge, finansijske institucije i fondove. Kad one postupe različito, tada su i finansijski izveštaji u preduzećima, bankama i fondovima u raskoraku. I jedno takvo štetno postupanje se upravo dogodilo.

Ministarstvo finansija se zabrinulo da će poskupljenje duga privrede nastalo poskupljenjem evra naružiti bilanse privrede, pa su propisali da preduzeća ne moraju da uključe to poskupljenje u svoje rashode 2010. godine. A ono uopšte nije malo. Jedan evro je prošle godine poskupeo u dinarima više od 10 odsto, pa je i sav dug utvrđen uglavnom u evrima toliko poskupeo i pogoršao rezultat poslovanja preduzeća. Retki su krediti od banaka koji nisu učvršćeni u vrednosti evra. Neki koji su zaštićeni u nekim drugim valutama još su više poskupeli. Slična situacija izazvana padom vrednosti dinara (od koristi za banke, a na teret privrede i građana) dogodila se i u 2009. godini. Tada su sva preduzeća bila u neto gubitku jednu milijardu evra, dok su banke zaradile neto profit od nekoliko stotina miliona evra, a tada je evro manje poskupeo.

Brižno Ministarstvo finansija sada je postupilo preventivno, u poslednjem momentu. Javnost će se manje uzbuditi kad bilansi preduzeća budu lepši. Možda je neko naivno poverovao da će ulepšani bilansi privući bolje kredite banaka u preduzeća, koji sad mnogo više odlaze za finansiranje deficita države, iako bi obratno bilo korisnije. Ministarstvo je iskoristilo pravo da propiše kako će se knjižiti kursne razlike u bilansu preduzeća za prošlu godinu. Propisalo je da saldo negativnih kursnih razlika, umesto uključivanja u nastale rashode, bude ostavljen za budućnost, evidentiranjem na „vremenska razgraničenja”. Tako će ti rashodi moći da se pokrivaju budućim rastom vrednosti našeg dinara, ako ga bude i kad ga bude. Radi konzistentnosti, i preduzećima (koja su retkost) u kojima će biti saldo pozitivnih kursnih razlika omogućeno je da ni ona u svoje bilanse ne uključe u prihode, nego ih ostave na „vremenskim razgraničenjima”.

Dva različita postupanja u preduzećima omogućiće da bilansi preduzeća budu šareni, pa će njihovi korisnici morati da zavire u detalj koja je alternativa iskorišćena, te da li su bilansi ulepšani ili nisu. A to je upravo suprotno i samoj ideji međunarodnih računovodstvenih standarda, koji su uveli jednoobraznost radi lakšeg pouzdanog merenja i uporedivosti rezultata i imovinskog stanja preduzeća. Problem je i što guverner Narodne banke, za banke i druge finansijske organizacije, društva osiguranja, lizinga i penzijske fondove, nije propisao ovakvu opciju za postupanje sa kursnim razlikama koje će (simetrično sa pretežno negativnim u preduzećima) u bankama biti pretežno pozitivne. Tako će pojedinačni kredit biti u dinarima različito evidentiran u preduzeću i banci. Ni Komisija za hartije od vrednosti nije propisala za investicione fondove ovakve opcije knjiženja pozitivnih i negativnih kursnih razlika. Tako će se ovaj put ulepšati samo bilansi preduzeća i preduzetnika, a ostati onakvi kakvi jesu u finansijskom sektoru.

Kad bi bilo više preduzeća sa pozitivnim kursnim razlikama, Ministarstvo finansija bi ovakvim propisivanjem smanjilo oporezivu dobit i budžetski prihod. Ali takva preduzeća su retkost, pa će ovo ulepšavanje (nažalost) upotrebiti gubitaši, među kojima prednjače oni kojima država loše upravlja. Ulepšana stvarnost će kamuflirati njihove probleme, koji se preko dužničko-poverilačkih odnosa šire i na druge. A otkrivanje realnog stanja je uslov da se problemi reše.

Autor je konsultant za strana ulaganja