Улепшавање завршних рачуна предузећа

До краја фебруара биће довршени завршни рачуни већине предузећа. Њима, знамо, треба да се реално одмери пословни успех и вредност имовине и дуговања предузећа. Те информације и обрачуни морају да буду исказани на стандардизован начин како би могли поуздано да се користе. За ту сврху изграђени су међународни рачуноводствени стандарди, па је и наш Закон о рачуноводству и ревизији прописао формално њихову примену. Али је и оставио могућност да подзаконским актима три различите институције пропишу прецизније како се на једнообразан начин евидентира имовина и све трансакције на прописаним контима, што већ понегде ремети примену међународних рачуноводствених стандарда код нас. То ремећење даље олакшава околност да три различите институције прописују књижења за предузећа, предузетнике и задруге, финансијске институције и фондове. Кад оне поступе различито, тада су и финансијски извештаји у предузећима, банкама и фондовима у раскораку. И једно такво штетно поступање се управо догодило.

Министарство финансија се забринуло да ће поскупљење дуга привреде настало поскупљењем евра наружити билансе привреде, па су прописали да предузећа не морају да укључе то поскупљење у своје расходе 2010. године. А оно уопште није мало. Један евро је прошле године поскупео у динарима више од 10 одсто, па је и сав дуг утврђен углавном у еврима толико поскупео и погоршао резултат пословања предузећа. Ретки су кредити од банака који нису учвршћени у вредности евра. Неки који су заштићени у неким другим валутама још су више поскупели. Слична ситуација изазвана падом вредности динара (од користи за банке, а на терет привреде и грађана) догодила се и у 2009. години. Тада су сва предузећа била у нето губитку једну милијарду евра, док су банке зарадиле нето профит од неколико стотина милиона евра, а тада је евро мање поскупео.

Брижно Министарство финансија сада је поступило превентивно, у последњем моменту. Јавност ће се мање узбудити кад биланси предузећа буду лепши. Можда је неко наивно поверовао да ће улепшани биланси привући боље кредите банака у предузећа, који сад много више одлазе за финансирање дефицита државе, иако би обратно било корисније. Министарство је искористило право да пропише како ће се књижити курсне разлике у билансу предузећа за прошлу годину. Прописало је да салдо негативних курсних разлика, уместо укључивања у настале расходе, буде остављен за будућност, евидентирањем на „временска разграничења”. Тако ће ти расходи моћи да се покривају будућим растом вредности нашег динара, ако га буде и кад га буде. Ради конзистентности, и предузећима (која су реткост) у којима ће бити салдо позитивних курсних разлика омогућено је да ни она у своје билансе не укључе у приходе, него их оставе на „временским разграничењима”.

Два различита поступања у предузећима омогућиће да биланси предузећа буду шарени, па ће њихови корисници морати да завире у детаљ која је алтернатива искоришћена, те да ли су биланси улепшани или нису. А то је управо супротно и самој идеји међународних рачуноводствених стандарда, који су увели једнообразност ради лакшег поузданог мерења и упоредивости резултата и имовинског стања предузећа. Проблем је и што гувернер Народне банке, за банке и друге финансијске организације, друштва осигурања, лизинга и пензијске фондове, није прописао овакву опцију за поступање са курсним разликама које ће (симетрично са претежно негативним у предузећима) у банкама бити претежно позитивне. Тако ће појединачни кредит бити у динарима различито евидентиран у предузећу и банци. Ни Комисија за хартије од вредности није прописала за инвестиционе фондове овакве опције књижења позитивних и негативних курсних разлика. Тако ће се овај пут улепшати само биланси предузећа и предузетника, а остати онакви какви јесу у финансијском сектору.

Кад би било више предузећа са позитивним курсним разликама, Министарство финансија би оваквим прописивањем смањило опорезиву добит и буџетски приход. Али таква предузећа су реткост, па ће ово улепшавање (нажалост) употребити губиташи, међу којима предњаче они којима држава лоше управља. Улепшана стварност ће камуфлирати њихове проблеме, који се преко дужничко-поверилачких односа шире и на друге. А откривање реалног стања је услов да се проблеми реше.

Аутор је консултант за страна улагања