Zadužbinama isti status kao i crkvama

Ustavni sud bi do kraja marta trebalo da razmatra zahtev za ocenu ustavnosti Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, saopštio je juče Ustavni sud.

Ta vest uklapa se u agendu vlade, budući da je u Akcionom planu za brže sticanje statusa kandidata za članstvo u EU navedeno da će zakon o restituciji biti usvojen do juna 2011. godine.

U odgovorima na upitnik, koji su uručeni Evropskoj komisiji 31. januara, navodi se da su „u Ministarstvu finansija u toku aktivnosti na pripremi nacrta zakona o denacionalizaciji, koji će na opšti način urediti pitanje prava bivših vlasnika imovine koja je posle Drugog svetskog rata oduzimana po raznim osnovama”.

„Očekuje se da vlada dostavi predlog zakona Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje u toku 2011. godine”, piše u odgovoru na pitanje br. 135 iz upitnika o tome da li postoje neizvesnosti u pogledu vraćanja imovine i kakvi su planovi za njihovo rešavanje.

Na pitanje da li je moguće da se u tako kratkom periodu sastavi i usvoji konačna verzija zakona, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union” Vladimir Vodinelić kaže da je izvodljivo. On naglašava da Ministarstvo finansija, koje priprema ovaj zakon, već ima nekoliko sastavljenih verzija. Samo se čeka šta će Ustavni sud reći budući da je podnošenje inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama (iz 2006. godine) uslovilo koji model obeštećenja će biti primenjen pri opštoj denacionalizaciji.

Prema Zakonu o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, propisano je vraćanje imovine u originalnom obliku ili zamenom za neku drugu nepokretnost. Ukoliko to nije moguće, predviđeno je novčano obeštećenje po tržišnoj vrednosti. Ukoliko Ustavni sud ovaj zakon oceni pozitivno i u opštem zakonu o restituciji će morati da bude primenjen isti model. Ako Ustavni sud pak kaže da zakon nije u skladu sa Ustavom, verovatno će biti primenjen model finansijskog obeštećenja. Ali samo u određenom procentu procenjene vrednosti oduzete imovine, pošto prema proceni Ministarstva finansija samo 10 odsto imovine može da se vrati u naturalnom obliku. Zbog pravičnosti svi ostali bi morali da budu obeštećeni po tržišnoj vrednosti, za šta država nema para.

 Na pitanje da li u Zakonu o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama ima nečeg što bi Ustavnom sudu dalo materijala da ga negativno oceni, profesor Vodinelić kaže da u samim članovima tog zakona nema neustavnih elemenata. Ali on smatra da se u tako skrojenom zakonu crkva našla u povlašćenom položaju. Svako drugačije rešenje vraćanja imovine, koje bi bilo primenjeno na ostale vlasnike – bilo bi, prema njegovim rečima, akt nedopustive diskriminacije.

– Razlozi koji su pri donošenju Zakona o vraćanju imovine crkvama navedeni važe i za druge žrtve oduzimanja imovine, kao na primer zadužbine. Kao argumenti tada su navedeni dobra evidencija za crkve i verske zajednice, jer ih je relativno malo. To tek važi za zadužbine jer njih ima oko 90 i sve su evidentirane u registru Ministarstva kulture. Ali crkva ima političku težinu i dovedena je u bolju poziciju – kaže ovaj pravni stručnjak.

– Neustavnost ovog zakona upravo bih video u zaobilaženju jedne vrste vlasnika, odnosno zadužbina. One su ostale uskraćene za ista prava. Nedopustivo je crkvama vraćati pod povoljnijim uslovima jer su sve žrtve iste i svi su jednako trpeli– smatra Vodinelić.

M. Avakumović