Obama između dve vatre

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Situacija podseća na američke dileme u prvoj polovini devedesetih na Balkanu: intervenisati ili ne intervenisati. Drugi su, međutim, i prostor i vreme – i drugi akteri.

Predsednik Barak Obama i njegovo neposredno okruženje veoma su oprezni kad je reč o pozivima, pa i rastućim pritiscima koji dolaze iz Kongresa, čini se podjednako iz redova njegove partije koliko i od republikanskih „jastrebova”. U tome su zasad najglasniji Džon Mekejn, Obamin rival iz predsedničke trke 2008, i nezavisni, ali demokratama naklonjen, Džo Liberman. Njima se upravo pridružio i senator Džon Keri, glavni Obamin spoljnopolitički oslonac u Kongresu, koji poručuje da je „zona neletenja nešto o čemu ne bi trebalo da se dugo raspravlja”.

Pentagon je, međutim, kategorično protiv, pre svega njegov šef Robert Gejts, sekretar za odbranu i istaknuti republikanac u Obaminoj vladi. Pošto je pre toga protivljenje obrazložio na specijalno sazvanoj konferenciji za novinare u Pentagonu sa glavnom porukom da „nije vreme za još jedan rat”, to je ponovio i u Kongresu, upozoravajući da nametanje „zone neletenja” ne bi bilo tako „antiseptično” kao što se na prvi pogled čini.

Moralo bi, kako je izneo, da počne bombardovanjem libijske protivvazdušne odbrane. Zbog veličine libijske teritorije, ne bi bila dovoljna flota sa jednog nosača aviona, već velika baza u nekoj obližnjoj zemlji. A sem toga, postoje i međunarodne prepreke koje treba savladati: autorizacija u Saveta bezbednosti, koje nema u prošlonedeljnoj rezoluciji o uvođenju sankcija za Libiju. Izvesno je takođe da bi se tome usprotivila Kina koja je u principu protiv mešanja u unutrašnje stvari neke zemlje, a možda i Rusija.

Stav Bele kuće koja se našla između ove dve vatre jeste oprez, uz procenu da bi svako otvoreno američko mešanje išlo na ruku pukovniku Gadafiju, koji od početka krize tvrdi da je ona rezultat zapadne zavere da se Libija okupira i preotme njena nafta.

„Njujork tajms” citira neimenovanog zvaničnika iz Obaminog okruženja koji kaže da je „veliko iskušenje ustati i reći da ćemo pomoći de se Libija oslobodi svog diktatora. Ali predsednik je bio sasvim jasan u tome da je ono što se događa na Bliskom istoku samoniklo, i čim bismo postali tamo vojni akter, upali bismo u staru zamku da nas optuže kako Amerika režira događaje u svoju korist”.

Ovo će svakako razočarati pobunjenike u Bengaziju, koji su formirali i neku vrstu privremene vlade, poručujući da očekuju i nešto više od blokade Gadafijeve avijacije. Ali iz Vašingtona stižu poruke da je ono maksimalno što SAD zasad mogu da učine – humanitarna pomoć.

M. Mišić

--------------------------------

Helikopteri NATO-a ubili devet avganistanskih dečaka

Vašington – Helikopteri NATO-a su u sredu ubili devet avganistanskih dečaka, između devet i 15 godina, dok su sakupljali drva za ogrev u planinskom području pokrajine Kunar. Dečaci su, kako pokazuju prvi nalazi istrage, zamenjeni za pobunjenike koji su dan pre toga raketama napali obližnju bazu NATO-a. Ova akcija je izazvala gnev lokalnog življa i proteste zvaničnika u Kabulu, pa se komandant američkih i NATO snaga general Petreus prvi put javno izvinuo zbog „greške”.

M. M.