Обама између две ватре

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Ситуација подсећа на америчке дилеме у првој половини деведесетих на Балкану: интервенисати или не интервенисати. Други су, међутим, и простор и време – и други актери.

Председник Барак Обама и његово непосредно окружење веома су опрезни кад је реч о позивима, па и растућим притисцима који долазе из Конгреса, чини се подједнако из редова његове партије колико и од републиканских „јастребова”. У томе су засад најгласнији Џон Мекејн, Обамин ривал из председничке трке 2008, и независни, али демократама наклоњен, Џо Либерман. Њима се управо придружио и сенатор Џон Кери, главни Обамин спољнополитички ослонац у Конгресу, који поручује да је „зона нелетења нешто о чему не би требало да се дуго расправља”.

Пентагон је, међутим, категорично против, пре свега његов шеф Роберт Гејтс, секретар за одбрану и истакнути републиканац у Обаминој влади. Пошто је пре тога противљење образложио на специјално сазваној конференцији за новинаре у Пентагону са главном поруком да „није време за још један рат”, то је поновио и у Конгресу, упозоравајући да наметање „зоне нелетења” не би било тако „антисептично” као што се на први поглед чини.

Морало би, како је изнео, да почне бомбардовањем либијске противваздушне одбране. Због величине либијске територије, не би била довољна флота са једног носача авиона, већ велика база у некој оближњој земљи. А сем тога, постоје и међународне препреке које треба савладати: ауторизација у Савета безбедности, које нема у прошлонедељној резолуцији о увођењу санкција за Либију. Извесно је такође да би се томе успротивила Кина која је у принципу против мешања у унутрашње ствари неке земље, а можда и Русија.

Став Беле куће која се нашла између ове две ватре јесте опрез, уз процену да би свако отворено америчко мешање ишло на руку пуковнику Гадафију, који од почетка кризе тврди да је она резултат западне завере да се Либија окупира и преотме њена нафта.

„Њујорк тајмс” цитира неименованог званичника из Обаминог окружења који каже да је „велико искушење устати и рећи да ћемо помоћи де се Либија ослободи свог диктатора. Али председник је био сасвим јасан у томе да је оно што се догађа на Блиском истоку самоникло, и чим бисмо постали тамо војни актер, упали бисмо у стару замку да нас оптуже како Америка режира догађаје у своју корист”.

Ово ће свакако разочарати побуњенике у Бенгазију, који су формирали и неку врсту привремене владе, поручујући да очекују и нешто више од блокаде Гадафијеве авијације. Али из Вашингтона стижу поруке да је оно максимално што САД засад могу да учине – хуманитарна помоћ.

М. Мишић

--------------------------------

Хеликоптери НАТО-а убили девет авганистанских дечака

Вашингтон – Хеликоптери НАТО-а су у среду убили девет авганистанских дечака, између девет и 15 година, док су сакупљали дрва за огрев у планинском подручју покрајине Кунар. Дечаци су, како показују први налази истраге, замењени за побуњенике који су дан пре тога ракетама напали оближњу базу НАТО-а. Ова акција је изазвала гнев локалног живља и протесте званичника у Кабулу, па се командант америчких и НАТО снага генерал Петреус први пут јавно извинуо због „грешке”.

М. М.