Đaci prave turšiju i čvarke

POŽEGA – Rumeno pecivo, umešeno spretnom rukom, izlazi iz pećnice u mini pekari. Sve miriše svežinom. Prave ih vešto, kao da to odvajkada rade, nasmejani srednjoškolci, svi u belom, budući pekari. Za sebe i svoje drugove smeštene u internatu peku oni i hleb, burek, prave kolače, testeninu, mese testo mesilicom i ručno.

Pridružuju im se budući prehrambeni tehničari, spremaju tegle pune zimnice. Turšija, kompot, krastavci, karfiol, paprika kao u kakve iskusne domaćice, i izgledom i ukusom. Samo fali meso da ručak bude potpun, kažemo, a na to objašnjavaju da je prošle godine bio mesarski smer, pa su pravili čvarke i druge mesne prerađevine, te da se, vele u šali, ove godine "posti" jer tog smera nema. U istoj školi, na obližnjoj farmi, budući veterinarski tehničari uče da neguju stoku, na duboko uzoranoj školskoj njivi treniraju rukovaoci poljoprivredne tehnike...

Učenička praksa na delu, uz budnu pažnju profesora. Stvarajući đaci uče, a osim što sebi lepa jela spremaju i druge koristi ima. Recimo, od stečenih prihoda idu na besplatne ekskurzije, u posete vršnjacima u drugim gradovima. I kad školu završe, lakše od drugih do posla dođu. Podatak kojim su nam to ilustrovali sve govori: iz prve generacije ne tako davno izašlo je 14 pekara, od kojih 12 već radi u struci, dok su dve devojke zaposlenje ostavile za kasnije, postadoše mlade majke.

Priča je ovo iz Poljoprivredne škole "Ljubo Mićić" u Požegi, koja ovih dana obeležava 50 godina postojanja. I stalno ide ukorak s vremenom, spojem teorije i prakse stvara generacije dobrih stručnjaka. Hrabro prihvata novotarije, odavno su ovde ogledna odeljenja, kakvih drugde nema, zastupljena.

– u saradnji sa Ministarstvom prosvete, uvek radimo na novom, još od pokretanja smerova pekara i rukovalaca poljoprivredne tehnike – kaže direktor škole Milan Marinković. – Zato smo dobijali poklone korisne za rad. Odatle nam i mini pekara, traktor, savremena nastavna sredstva, iz tih izvora smo obnovili školsku zgradu. Pomažu nam u svemu i lokalna zajednica i ministarstvo.

Trenutno, ono što požeška Poljoprivredna škola ima a drugi u Srbiji nemaju jeste ogledno odeljenje biotehničara. Stvaranje stručnog kadra za proizvodnju zdrave hrane, jer je ona sve traženija, a zemljište u ovom kraju, posebno u okolnim brdskim selima, nije zagađeno. Svi koji su upisali taj smer dobili su i opštinske stipendije, uz uslov da po završenoj školi onoliko godina koliko su stipendirani ostanu na tom poslu u ovom kraju. Tržište za proizvode zdrave hrane je već obezbeđeno, hoteli na Crnogorskom primorju i u Beogradu to sve više traže.

– Za pola veka rada ove škole redovno ju je završilo 4.926 đaka. Ono što je Poljoprivredna škola tokom ovog pedesetogodišnjeg perioda postigla služi nam na čast i za ponos – kaže Milan Stevović, predsednik opštine Požega, dodajući da je proizvodnji u agraru, jednoj od osnovnih delatnosti ovog kraja, važan činilac razvoja struka, a ona je u ovoj školi. Zato se jubileju daje poseban značaj, pa će ovde niz sadržaja tokom ove sedmice biti u znaku školske proslave. Od raznih đačkih takmičenja, susreta generacija onih koji su iz ovih školskih klupa izašli, svečane akademije, izložbe umetničkih dela (slikara Milana Tucovića i Zorana Rakića Kize i vajara Dragana Jovićevića Macole) do poljoprivredne izložbe koju ove jeseni ovde obnavljaju.