Državi lakše nego nekad

Jedan od najpopularnijih fudbalera Crvene zvezde Dušan Savić ostao je upamćen i kao igrač koji je znao da fantastično komunicira sa publikom. Bio je dva puta najbolji strelac nekadašnje Jugoslavije, 1978 /1979 sa 24 pogotka i 74/75 sa 20, zajedno sa Boškom Đorđevićem Igrao je od 1973. do 1982. Bio je i reperezentativac. Trenutno je Zvezin predstavnik u Forumu fudbalskih klubova Evrope, pa je za njega organizacija sporta jedna od najvažnijih tema.
– Sport je nezaobilazna oblast u životu svakog društva. Nemerljivog je značaja za fizičko i mentalno zdravlje nacije. Međutim, kvalitet zavisi od toga koliko se ulaže i kako je organizovan. Od države zavisi i kolika je ukupna korist od sporta. A ona je i te kako velika. Mislim da i naša država mora više da ulaže u sport. Jer ne može neko da uloži dinar, a da očekuje da mu se vrati milion evra. Tu matematiku još niko nije smislio. Sport je prirodno podeljen na takmičarski i masovni. Iza masovnog mora da stoji država i omogući uslove da se ljudi bave sportom. Kao što mora da omogući i da se leče, da omogući da funkcioniše školstvo. Nekada je to bilo drugačije, organizovanije. Bila je i druga politika prema toj oblasti i bilo je više sredstava. Napravljeni su stadioni, bazeni, atletske staze, sportske dvorane... Dakle, to je bio posao države koja ga je i uradila. I ova sadašnja mora isto tako. U prednosti je jer ulaže samo u organizaciju bavljenja fizičkom kulturom. Treba da osmisli što bolji način. Na primer, takmičenja, mitinge, manifestacije... Njen problem treba da bude samo organizacioni i jedan deo materijalnih ulaganja.

Milioni žive od sporta

• Sport se više ne može ni posmatrati kao nekad?

– Važnu ulogu imaju marketing, dobra organizacija itd... U pitanju su milioni porodica koje žive i zavise od sporta. Sportske institucije, klubovi i pojedinci moraju da dobiju što bolje uslove da napreduju, da razvijaju svoje sposobnosti i prave rezultate koji će ne samo afirmisati njih nego naravno i državu iz koje dolaze i u kojoj žive.

• Kakvi su kadrovi potrebni i da li ih imamo dovoljno?

– Mislim da je u nekadašnjoj Jugoslaviji bilo i više kadrova i da su bili bolji. Talenata za sve sportove uvek ima, pa i talentovanih trenera. Međutim, radili su u drugim uslovima. Tada im se poklanjalo više pažnje, više vremena, strpljenja. Radilo se više na usavršavanju kadrova. Danas sve brže ide, brže se živi, pa ljudi brže i odlaze. Otvoreno je tržište pa nam uzimaju mladiće i od 16 godina, a o stručnim kadrovima da i ne pričam. Poslednjih 15 – 20 godina dovelo nas je do toga da ljudi van zemlje traže egzistenciju. Razvijene zemlje se ne libe da sa bilo koje strane sveta uzmu one za koje smatraju da su sposobni i korisni, u sportu pogotovo. I to neminovno vodi padu kvaliteta kod nas. Ostaju oni što nemaju nivo kvaliteta koji je potreban za uzdizanje sporta. Na primer, u klubovima one Jugoslavije, a govorim o fudbalu, imali smo trenere koji su bili traženi u Evropi – Miljanića, Ivića, Zeca, Šoškića, Nenkovića, Duvančića, Ribara... Koga danas traže iz inostranstva? Mnogi nisu ni ovde poznati. S druge strane, UEFA se najpohvalnije izrazila o našoj školi, načinu na koji se u njoj radi. Na kraju krajeva taj kriterijum je i ona sama uspostavila i ona to kontroliše. Međutim, to je samo jedan dobar podsticaj. Ne postaje se trener samo završetkom škole. Kao što na primer, niste postali ni super advokat kada ste završili Pravni fakultet. Morate da imate iskustvo za rad koji vas formira, jer je škola samo osnova. A da li ovde postoje takvi uslovi da klubovi mogu da istrpe trenere nekoliko godina veliko je pitanje.

• Mislite li da će privatizacija u sportu doneti poboljšanje ?

– Sada se nalazimo u nekom međuprostoru. Uvek je bolje kada je jasna situacija, makar bila i loša. Ovo trenutno nije ni onaj bivši sistem, a ni nešto novo. Što pre izađemo iz toga i što se pre definiše status klubova, brže će se rešiti problem. Ne znam zapravo ni kakav će model privatizacije da bude, a ona je izgleda neminovna. Ali, nadam se da će ipak biti od koristi za klubove.

• Šta je najvažnije popraviti u fudbalu ?

– Najjednostavnije rečeno, rezultate. Ne može ništa tu da se uradi dok ne bude donesen zakon o sportu da bi se definitivno znao status klubova, ko će biti većinski vlasnik, da li jedan čovek ili više njih, institucije itd... Onda oni prave svoje planove, svoje ciljeve i prema njima i ulažu novac. U odnosu na to treba posmatrati i ambicije klubova jer onaj koji bude ulagao novac neće želeti samo da ga vrati već i zaradi. Postoje razni klubovi u kojima se prate savremena zbivanja i moderna organizacija. Pogotovo onih klubova u Ligi šampiona od kojih se lako mogu uzeti iskustva i primeniti na naše prilike, u odnosu na situaciju i probleme koje ima. Ne treba neki veliki nauk, samo treba pokriti najvažnije punktove u klubu.

Rezultati najvažniji

• Šta je naša specifičnost i kako je iskoristiti na najbolji način

– Naša specifičnost nije u organizacionom smislu. Ona je u nepresušnom izvoru talenata. U svim sportovima ne samo u fudbalu. Najkonkretnije, moramo u ovoj situaciji u kojoj se sada nalazimo da sačuvamo što više talentovanih igrača i da oni što duže igraju kod nas i talentovane trenere i ostale kadrove da usavršavamo da bi mogli da napravimo rezultat i pariramo evropskim klubovima. A samim tim dižemo vrednost i našim igračima, trenerima i klubovima, celoj fudbalskoj organizaciji. To se odnosi, zapravo, na sve sportove. Najvažniji je rad i sačuvati i usavršiti talentovane stručnjake i igrače.

• Predstavnik ste Zvezde u Forumu fudbalskih klubova Evrope. Kako sve tamo funkcioniše?

– To je organizacija koja je podeljena na četiri grupe. Veliki klubovi su u prvoj, crvenoj: Bajern, Real, Barselona... Jači vlada i odlučuje, mada je hijerarhijski organizovana. Rad je u interesu svih klubova, ali ipak malo više u interesu velikih. Naš cilj je da se stepenicu po stepenicu, preko dobrih rezultata izborimo do pomaka unapred. Da dođemo u drugu grupu i ako Bog da, kao nekadašnji prvaci Evrope i sveta vratimo se na mesto koje nam pripada. Taj put vodi samo kroz velike rezultate na evropskoj sceni.