Држави лакше него некад

Један од најпопуларнијих фудбалера Црвене звезде Душан Савић остао је упамћен и као играч који је знао да фантастично комуницира са публиком. Био је два пута најбољи стрелац некадашње Југославије, 1978 /1979 са 24 поготка и 74/75 са 20, заједно са Бошком Ђорђевићем Играо је од 1973. до 1982. Био је и реперезентативац. Тренутно је Звезин представник у Форуму фудбалских клубова Европе, па је за њега организација спорта једна од најважнијих тема.
– Спорт је незаобилазна област у животу сваког друштва. Немерљивог је значаја за физичко и ментално здравље нације. Међутим, квалитет зависи од тога колико се улаже и како је организован. Од државе зависи и колика је укупна корист од спорта. А она је и те како велика. Мислим да и наша држава мора више да улаже у спорт. Јер не може неко да уложи динар, а да очекује да му се врати милион евра. Ту математику још нико није смислио. Спорт је природно подељен на такмичарски и масовни. Иза масовног мора да стоји држава и омогући услове да се људи баве спортом. Као што мора да омогући и да се лече, да омогући да функционише школство. Некада је то било другачије, организованије. Била је и друга политика према тој области и било је више средстава. Направљени су стадиони, базени, атлетске стазе, спортске дворане... Дакле, то је био посао државе која га је и урадила. И ова садашња мора исто тако. У предности је јер улаже само у организацију бављења физичком културом. Треба да осмисли што бољи начин. На пример, такмичења, митинге, манифестације... Њен проблем треба да буде само организациони и један део материјалних улагања.

Милиони живе од спорта

• Спорт се више не може ни посматрати као некад?

– Важну улогу имају маркетинг, добра организација итд... У питању су милиони породица које живе и зависе од спорта. Спортске институције, клубови и појединци морају да добију што боље услове да напредују, да развијају своје способности и праве резултате који ће не само афирмисати њих него наравно и државу из које долазе и у којој живе.

• Какви су кадрови потребни и да ли их имамо довољно?

– Мислим да је у некадашњој Југославији било и више кадрова и да су били бољи. Талената за све спортове увек има, па и талентованих тренера. Међутим, радили су у другим условима. Тада им се поклањало више пажње, више времена, стрпљења. Радило се више на усавршавању кадрова. Данас све брже иде, брже се живи, па људи брже и одлазе. Отворено је тржиште па нам узимају младиће и од 16 година, а о стручним кадровима да и не причам. Последњих 15 – 20 година довело нас је до тога да људи ван земље траже егзистенцију. Развијене земље се не либе да са било које стране света узму оне за које сматрају да су способни и корисни, у спорту поготово. И то неминовно води паду квалитета код нас. Остају они што немају ниво квалитета који је потребан за уздизање спорта. На пример, у клубовима оне Југославије, а говорим о фудбалу, имали смо тренере који су били тражени у Европи – Миљанића, Ивића, Зеца, Шошкића, Ненковића, Дуванчића, Рибара... Кога данас траже из иностранства? Многи нису ни овде познати. С друге стране, УЕФА се најпохвалније изразила о нашој школи, начину на који се у њој ради. На крају крајева тај критеријум је и она сама успоставила и она то контролише. Међутим, то је само један добар подстицај. Не постаје се тренер само завршетком школе. Као што на пример, нисте постали ни супер адвокат када сте завршили Правни факултет. Морате да имате искуство за рад који вас формира, јер је школа само основа. А да ли овде постоје такви услови да клубови могу да истрпе тренере неколико година велико је питање.

• Мислите ли да ће приватизација у спорту донети побољшање ?

– Сада се налазимо у неком међупростору. Увек је боље када је јасна ситуација, макар била и лоша. Ово тренутно није ни онај бивши систем, а ни нешто ново. Што пре изађемо из тога и што се пре дефинише статус клубова, брже ће се решити проблем. Не знам заправо ни какав ће модел приватизације да буде, а она је изгледа неминовна. Али, надам се да ће ипак бити од користи за клубове.

• Шта је најважније поправити у фудбалу ?

– Најједноставније речено, резултате. Не може ништа ту да се уради док не буде донесен закон о спорту да би се дефинитивно знао статус клубова, ко ће бити већински власник, да ли један човек или више њих, институције итд... Онда они праве своје планове, своје циљеве и према њима и улажу новац. У односу на то треба посматрати и амбиције клубова јер онај који буде улагао новац неће желети само да га врати већ и заради. Постоје разни клубови у којима се прате савремена збивања и модерна организација. Поготово оних клубова у Лиги шампиона од којих се лако могу узети искуства и применити на наше прилике, у односу на ситуацију и проблеме које има. Не треба неки велики наук, само треба покрити најважније пунктове у клубу.

Резултати најважнији

• Шта је наша специфичност и како је искористити на најбољи начин

– Наша специфичност није у организационом смислу. Она је у непресушном извору талената. У свим спортовима не само у фудбалу. Најконкретније, морамо у овој ситуацији у којој се сада налазимо да сачувамо што више талентованих играча и да они што дуже играју код нас и талентоване тренере и остале кадрове да усавршавамо да би могли да направимо резултат и парирамо европским клубовима. А самим тим дижемо вредност и нашим играчима, тренерима и клубовима, целој фудбалској организацији. То се односи, заправо, на све спортове. Најважнији је рад и сачувати и усавршити талентоване стручњаке и играче.

• Представник сте Звезде у Форуму фудбалских клубова Европе. Како све тамо функционише?

– То је организација која је подељена на четири групе. Велики клубови су у првој, црвеној: Бајерн, Реал, Барселона... Јачи влада и одлучује, мада је хијерархијски организована. Рад је у интересу свих клубова, али ипак мало више у интересу великих. Наш циљ је да се степеницу по степеницу, преко добрих резултата изборимо до помака унапред. Да дођемо у другу групу и ако Бог да, као некадашњи прваци Европе и света вратимо се на место које нам припада. Тај пут води само кроз велике резултате на европској сцени.