Rate pale, džepovi plitki

U poređenju sa drugim kreditima stambeni zajmovi su sve povoljniji, ali su, bez obzira na to, i dalje nedostupni najvećem delu stanovništva. Uz prosečnu platu od 22.000 dinara teško je, čak, preživeti, a kamoli podmiriti mesečnu ratu od dve ili tri stotine evra. Ipak, za podstanare je stambeni kredit jedino rešenje, jer toliko iznosi kirija.
Mesečne rate su ove godine pale za tridesetak odsto (!), pre svega zbog smanjivanja kamata u sve većoj bankarskoj ponudi, a delom i zbog produženog roka otplate do 30 godina. Istovremeno, interesovanje građana je sve veće.

Poslednjih meseci, kako tvrde bankari, tražnja kredita za stanove je veća nego što je bila tokom cele prošle godine. U bogatoj ponudi, banke nude i refinansiranje već odobrenih kredita. Ni žiranti više nisu problem, osim, naravno, hipoteke kao garancije.

Oni koji imaju plate veće od srpskog proseka, što je prvi uslov da konkurišu za kredit i krenu u "avanturu" dugoročnog zaduženja, moraju najpre da nađu stan koji je uknjižen i prodavca koji će sačekati da banka odobri pozajmicu. Potom u sudu sledi upis hipoteke na nekretninu, za šta treba izdvojiti vreme i naoružati se strpljenjem. Odabranoj banci zatim treba dostaviti potvrde o visini primanja, kao i izvod iz Kreditnog biroa koji košta 250 dinara. Potrebna je i procena nekretnine koja, u zavisnosti od agencije, košta i do 300 evra. Uz to, banke naplaćuju i godišnje životno osiguranje. Pri svemu tome treba obratiti pažnju i na to da li pri obračunu rate banka uzima svoj veći kurs, ili srednji NBS.

Tako za stan vredan 50.000 evra (kredit od 40.000) valja u startu imati oko 12.250 evra. Uz 10.000 evra za učešće neophodno je i oko 2.250 evra za ostale izdatke – osiguranje kod Nacionalne korporacije, provizija banke od dva odsto, životno osiguranje i za procenitelja.

– A čak i da se ima tolika ušteđevina, stanovi su i dalje skupi. Cena kvadrata krenuće nadole tek kada se započeti stanovi završe – ocenjuje Ivan Radojčić, član uprave HVB banke – pa će investitori, kojih je sve više, biti prinuđeni da ih jeftinije prodaju. HVB godinama kreditira investitore, čime garantuje kvalitet, rok i sigurnu kupovinu, jer banka tako kontroliše sve faze gradnje.

Na tržištu stambenih kredita najbrojniji su vezani za evro, kao i osigurani kod Nacionalne korporacije koja je mnogo doprinela da se spuste kamate. Ali zato valja platiti proviziju od 1,5 do 2,5 odsto na ukupan iznos kredita.

U Komercijalnoj banci se efektivna kamata na evre kreće od 7,2 do 7,3 odsto, u Rajfajzenu od 7,8 do 8,7 odsto, zavisno od toga da li je učešće ili depozit, a u Hipo banci od 7,5 do 10 odsto. Piraeus banka odobrava krediti bez depozita uz nominalnu kamatnu stopu od 7,3 i efektivnu od 7,4 odsto godišnje, a ako se položi  20 odsto depozita, kamata je 7,3 odnosno efektivna 8,3 procenta godišnje. U Alfa banci kamate su 6,56 odsto godišnje, a ako se koristi zaštitna klauzula po kojoj banka ne može da je poveća više od dva odsto u odnosu na momenat potpisa ugovora, kamate su veće.

Uz kredite vezane za evro, banke nude i sve popularnije zajmove sa primamljivom kamatom za švajcarske franke. Istina, za takve kredite rizik je da li će "švajcarac" još više "ojačati". Međutim, banke su doskočile toj prepreci na putu do klijenata nudeći mogućnost da u tom slučaju pređu na evropsku valutu.

Tako u HVB banci, koja je prva krenula sa kreditima u švajcarskim francima, nominalna kamata iznosi 4,25, a efektivna 4,54 odsto godišnje. U EFG Evrobanci krediti indeksirani u švajcarcima se odobravaju uz kamatu od 4,35, efektivnu 4,91 odsto, a u Hipo Alpe banci efektivna kamata za ovu vrstu kredita se kreće od 4,95 odsto. Komercijalna banka nudi ove kredite po kamati od 5,67 odsto. U Rajfajzen banci je kamatna stopa 5,15 odsto, koja je u Folksbanci od 5,61 do 6,47 odsto godišnje, u zavisnosti od toga da li je  učešće ili depozit.

U ovako velikoj ponudi nije lako razlučiti koji je kredit baš najpovoljniji, ali bolje je imati mogućnost da se bira. Samo još da plate "porastu".

-----------------------------------------------------------

Samo za mlađe

Od nekoliko vrsta kredita na tržištu, ubedljivo najjeftiniji su sa subvencijom države do kojih mogu doći samo mlađi od 45 godina.

Rok otplate je 25 godina, a kamate se kreću od 4,5 do 5,5 odsto godišnje. Učešće države je 20 odsto, dok dužnik treba da obezbedi 10 procenata. Najnižu efektivnu kamatu ima Sosijete ženeral banka od 4,41 do 4,68 odsto godišnje. U tom slučaju za stan od 50.000 evra potrebno je imati 5.000 evra za učešće, pa za prvih 20 godina rata iznosi 250 evra, a poslednjih pet 167 evra. Posle 25 godina banci se za zajam od 35.000 evra vrati 60.000 evra, a državi njenih 10.000 evra za učešće. U Rajfajzen banci se efektivna kamata kreće od 5,1 do 5,3 odsto godišnje, a u Hipo banci od 4,9 do 5,2 odsto.