Obradović: Ne ratujem sa sindikatima

Ministar prosvete dr Žarko Obradović ponovio je juče da će prosvetni radnici biti plaćeni prema onome koliko su radili, kao i da se prema poslednjim podacima, nastava odvija redovno u 1.092 škole (60,8 odsto), dok sa skraćenjem časova na 30 minuta štrajkuje 705 škola.

– Ima onih koji uopšte nisu radili tokom štrajka, onih koji su časove držali 30 minuta i onih koji su normalno bili na nastavi i svi će biti plaćeni prema onome koliko su radili – rekao je ministar na okruglom stolu „Kuda ide obrazovanje u Srbiji” u organizaciji Novinske agencije Tanjug i dodao da će pregovori o Posebnom kolektivnom ugovoru biti nastavljeni sutra.

Po njegovim rečima, materijalno pitanje se pretvorilo u borbu za članstvo unutar sindikalnog pokreta. Obradović je ocenio da nije u redu da se preko leđa dece prelamaju neki interesi, niti da se rešavaju zahtevi bez obzira na to da li su oni opravdani ili ne.

– Neko sada pokušava da progura tezu da ministar vodi rat sa sindikatima. Nema tu nikakvog rata, ovde je reč o poštovanju zakona i politici Vlade Srbije. Da li neko u Srbiji misli da oni koji nisu radili treba da dobiju novac za to? – upitao je Obradović.

On je prosvetne radnike pozvao da se vrate na posao i dodao da je vlada ponudila i više nego što je moguće u ovom trenutku.

Predsednik GSPRS „Nezavisnost” Tomislav Živanović je odgovorio da „nema vraćanja u rikverc”, da će se ako treba „terati i do Strazbura” ukoliko prosvetni radnici ne budu zadovoljni odlukom domaćih sudova.

– Ovde nije reč o tome šta sindikat hoće ili neće i ne smatram da je za nastalu situaciju veća odgovornost zaposlenih nego poslodavca. Kolege koje štrajkuju – štrajkuju s razlogom, jer pokušavamo da ubedimo državu da se krene u ozbiljno uvođenje kvaliteta i standarda. Najbolje bi bilo da se dogovorimo, a ako ne budemo mogli, neko će morati da presudi – smatra Živanović.

On je odgovarajući na novinarska pitanja rekao da je moguće da će štrajk biti intenziviran ukoliko i sutra ne bude nikakvog dogovora sa vladom. Po njegovom mišljenju, nastavni kadar nije motivisan za rad, uslovi rada su loši, a da bi se to promenilo, potrebno je da se nagrađuju nastavnici koji su to zaslužili, kao i škole.

Profesor dr Ivan Ivić rekao je da srž problema treba tražiti u rezultatima istraživanja koji pokazuju da 80 odsto prvaka izjavljuje da voli školu, a isto toliko osmaka da je mrzi, kao i u činjenici da je 42 odsto našeg stanovništva ruralno, a da je stanje u seoskim školama katastrofalno.

Učestvujući u raspravi, Obradović je naveo da je strateški cilj da se umesto sadašnjih 3,40 odsto, za prosvetu izdvaja više od šest procenata bruto nacionalnog proizvoda i da država mora da kaže jasno šta hoće, jer „trenutno školujemo kadrove za potrebe drugih zemalja”.

– Obrazovanje je visokorazvojni resurs, a tragično je stanje u kojem se ono nalazi i ne treba da čudi što će otići svako ko ima priliku – rekao je nekadašnji ministar prosvete dr Gašo Knežević i dodao da to što 70 odsto đaka uzima časove iz matematike ne govori da su nam deca glupa, već da matematičari ne znaju da prenesu znanje.

Rektor Univerziteta u Beogradu dr Branko Kovačević podsetio je da je samo u Americi i Kanadi 70.000 diplomaca UB u koje je naša država uložila pare i koje sad treba posebnim fondom motivisati da se vrate ili da bar investiraju u Srbiju.

Dragan Đukić, direktor sektora za posredovanje u zapošljavanju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje rekao je da dve trećine anketiranih poslodavaca smatra da radna snaga u Srbiji nije dovoljno kompetentna, da je potrebno da studenti imaju više prakse i da danas u svakom selu postoji visoka škola koja izdaje diplome koje niko ne meri. On je naveo primer diplomiranog ekonomiste (kako mu piše u diplomi), čijom je naknadnom proverom nastavnom plana i programa utvrđeno da je za tri godine imao samo jedan jedini ekonomski predmet.

S. Gucijan