Обрадовић: Не ратујем са синдикатима

Министар просвете др Жарко Обрадовић поновио је јуче да ће просветни радници бити плаћени према ономе колико су радили, као и да се према последњим подацима, настава одвија редовно у 1.092 школе (60,8 одсто), док са скраћењем часова на 30 минута штрајкује 705 школа.

– Има оних који уопште нису радили током штрајка, оних који су часове држали 30 минута и оних који су нормално били на настави и сви ће бити плаћени према ономе колико су радили – рекао је министар на округлом столу „Куда иде образовање у Србији” у организацији Новинске агенције Танјуг и додао да ће преговори о Посебном колективном уговору бити настављени сутра.

По његовим речима, материјално питање се претворило у борбу за чланство унутар синдикалног покрета. Обрадовић је оценио да није у реду да се преко леђа деце преламају неки интереси, нити да се решавају захтеви без обзира на то да ли су они оправдани или не.

– Неко сада покушава да прогура тезу да министар води рат са синдикатима. Нема ту никаквог рата, овде је реч о поштовању закона и политици Владе Србије. Да ли неко у Србији мисли да они који нису радили треба да добију новац за то? – упитао је Обрадовић.

Он је просветне раднике позвао да се врате на посао и додао да је влада понудила и више него што је могуће у овом тренутку.

Председник ГСПРС „Независност” Томислав Живановић је одговорио да „нема враћања у рикверц”, да ће се ако треба „терати и до Стразбура” уколико просветни радници не буду задовољни одлуком домаћих судова.

– Овде није реч о томе шта синдикат хоће или неће и не сматрам да је за насталу ситуацију већа одговорност запослених него послодавца. Колеге које штрајкују – штрајкују с разлогом, јер покушавамо да убедимо државу да се крене у озбиљно увођење квалитета и стандарда. Најбоље би било да се договоримо, а ако не будемо могли, неко ће морати да пресуди – сматра Живановић.

Он је одговарајући на новинарска питања рекао да је могуће да ће штрајк бити интензивиран уколико и сутра не буде никаквог договора са владом. По његовом мишљењу, наставни кадар није мотивисан за рад, услови рада су лоши, а да би се то променило, потребно је да се награђују наставници који су то заслужили, као и школе.

Професор др Иван Ивић рекао је да срж проблема треба тражити у резултатима истраживања који показују да 80 одсто првака изјављује да воли школу, а исто толико осмака да је мрзи, као и у чињеници да је 42 одсто нашег становништва рурално, а да је стање у сеоским школама катастрофално.

Учествујући у расправи, Обрадовић је навео да је стратешки циљ да се уместо садашњих 3,40 одсто, за просвету издваја више од шест процената бруто националног производа и да држава мора да каже јасно шта хоће, јер „тренутно школујемо кадрове за потребе других земаља”.

– Образовање је високоразвојни ресурс, а трагично је стање у којем се оно налази и не треба да чуди што ће отићи свако ко има прилику – рекао је некадашњи министар просвете др Гашо Кнежевић и додао да то што 70 одсто ђака узима часове из математике не говори да су нам деца глупа, већ да математичари не знају да пренесу знање.

Ректор Универзитета у Београду др Бранко Ковачевић подсетио је да је само у Америци и Канади 70.000 дипломаца УБ у које је наша држава уложила паре и које сад треба посебним фондом мотивисати да се врате или да бар инвестирају у Србију.

Драган Ђукић, директор сектора за посредовање у запошљавању у Националној служби за запошљавање рекао је да две трећине анкетираних послодаваца сматра да радна снага у Србији није довољно компетентна, да је потребно да студенти имају више праксе и да данас у сваком селу постоји висока школа која издаје дипломе које нико не мери. Он је навео пример дипломираног економисте (како му пише у дипломи), чијом је накнадном провером наставном плана и програма утврђено да је за три године имао само један једини економски предмет.

С. Гуцијан