Srbija i Belorusija ne prekidaju odnose

Pridruživanje Srbije pozivu Evropske unije na uvođenje određenih restriktivnih mera prema pojedincima iz Belorusije nikako ne znači prekid bilateralnih odnosa dve države, saopšteno je juče „Politici” iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije (MSP).

Povodom napisa u beogradskoj štampi da je u MSP-u odlučeno da Srbija uvede sankcije Belorusiji (pre svega da se predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku i njegovim saradnicima zabrani ulazak u Srbiju), iz MSP-a napominju da je „Republika Srbija 3. marta ove godine pozvana da podrži deklaraciju visoke predstavnice Ketrin Ešton u ime EU o pridruživanju određenih trećih zemalja odluci Saveta EU o restriktivnim merama prema nekim zvaničnicima Belorusije, što se ne odnosi na sve građane Belorusije.”

U formulisanju odluke o pridruživanju deklaracijama EU Srbija se rukovodi, pre svega, nacionalnim interesima, piše u dostavljenom saopštenju. Poštovanje ljudskih prava, načela slobodnih i demokratskih izbora i opšteprihvaćenih međunarodnih izbornih standarda spada u korpus vrednosti koje Srbija deli sa EU, zbog čega je Srbija i podržala deklaraciju.

Istovremeno, dodaje se, pridruživanje podrazumeva i određenu pravnu proceduru u nacionalnim okvirima Srbije, odnosno uvođenje mehanizama koji će omogućiti sprovođenje restriktivnih mera prema pojedinim zvaničnicima Belorusije.

U MIP-u podsećaju da su na osnovu zaključaka Saveta ministara spoljnih poslova EU, juna 2003. godine u Solunu, države kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU pozvane da se pridružuju demaršima, deklaracijama i zajedničkima pozicijama EU u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.

Time je ovoj grupi država omogućeno da se u procesu evropskih integracija u što većoj meri usklađuje sa konkretnim politikama EU i njenih država članica, što je i krajnji cilj procesa integracija.

Srbija je sa Belorusijom do sada potpisala niz sporazuma, koji daju solidnu institucionalnu osnovu za unapređenje međusobnih ekonomskih odnosa, kažu u Privrednoj komori Srbije. Posle zaključivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini, koji je potpisan 31. marta 2009. godine u Minsku, očekivao se veći zamah u razvoju privredne saradnje, naročito povećanja našeg izvoza, što je potvrđeno u prošloj godini.

Ukupna robna razmena u 2010. godini dostigla je 125,73 miliona dolara, što predstavlja rast od 126 odsto u poređenju sa prethodnom. Naš izvoz u 2010. godini je povećan za 106 procenata i iznosio je  41,07 miliona dolara, ali je i pored toga deficit na našoj strani bio  43,59 miliona dolara, a pokrivenost našeg uvoza izvozom dostigla je  48,5 odsto.